ČUDO NEVIĐENO NA DESETINE HILJADA SABORAŠA - GORELI SU PRANJANI, SABOR DO KOSKE !

Gornji Milanovac,Sabor violinista Srbije - Neki događaji se opisuju brojkama. Ovaj se opisuje emocijom.

Sinoć su Pranjani još jednom pokazali zašto je Sabor violinista Srbije postao mnogo više od obične manifestacije. To nije samo koncert, nije samo takmičenje, nije samo mesto na kojem se svira. To je susret ljudi, uspomena, prijateljstva i Srbije koja još ume da se raduje iskreno.

Već od ranog popodneva selo je počelo da menja lice. Na ulazu u Pranjane goste su dočekivali zvuci violine. David Marinković i mladi violinisti pozdravljali su saboraše koji su pristizali iz svih krajeva Srbije. Mnogi nisu ni stigli do centra sela, a već su zaigrali prvo kolo. Kao da ih je violina sama vodila.

Ulice su bile pune osmeha, zagrljaja i stisaka ruke ljudi koji se možda nisu videli godinu dana, ali su znali da će se ponovo sresti upravo u Pranjanima.

Kako je sunce zalazilo iza Suvobora, tako je rasla i reka ljudi. Od centra sela do stadiona FK Brezak, ulicom dugom gotovo kilometar, kretale su se hiljade saboraša. Nije bilo žurbe. Svako je zastajao da čuje još jednu pesmu, da pozdravi prijatelja ili nazdravi sa poznanikom. Pod šatrama se pevalo, u restoranu Dom i Lipovom ladu tražilo se mesto više, a terasa restorana Terca bila je ispunjena do poslednje stolice. Činilo se da je čitavo selo postalo jedna velika domaćinska kuća.

A onda je počelo ono zbog čega ljudi dolaze u Pranjane.

Na pozornici su se okupili majstori nad majstorima.

Kada se Aca Nikolić – Čergar, Manuel Ristić, Siniša Voz, Dejan Paunović – Vlauca, Branko Ristić, Gugi, Vlada Šile, Kristijan Petrović i ostali veliki violinisti dohvate gudala, tada violina prestaje da bude instrument.

Postaje emocija.

Jedan započne kolo, drugi ga prihvati, treći ga podigne, četvrti ga odvede do usijanja. Publika ne zna gde da gleda, a srce samo prati ritam. Tako izgleda kada se na jednom mestu okupe najbolji.

Stadion FK Brezak bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Ljudi su stajali oko ograde, na prilazima, na uzvišenjima, samo da ne propuste nijedan ton.

A kada su na pozornicu izašli Vera Matović i Andrija Era Ojdanić, dogodilo se ono što samo velika narodna muzika može da napravi.

Pevale su hiljade ljudi. Nije to bio koncert.

To je bilo zajedničko sećanje jednog naroda.

Ređali su se hitovi koje Srbija pamti decenijama. Pesme uz koje su se ljudi ženili, slavili, plakali i radovali. Pesme koje ne pripadaju izvođačima, već narodu.

Pranjani su sinoć pokazali ono što se ne može režirati niti kupiti.

Pokazali su da je Sabor violinista postao deo života ovog kraja.

Pre samo nekoliko godina ovo je bilo mirno planinsko selo koje su mnogi zaobilazili. Danas se o njemu govori širom Srbije. Violina je vratila ljude, pesma je vratila osmeh, a Sabor je Pranjanima dao novi život.

Zato se ovde ne dolazi samo zbog programa.

Dolazi se zbog osećaja da pripadaš nečemu lepom.

Da si među svojim ljudima.

Da si u Srbiji kakvu voliš.

I zato će se dugo pamtiti ova avgustovska noć kada su Pranjani goreli.

Ne od vatre.

Već od pesme.

Od violine.

Od aplauza.

Od radosti.

Od ljubavi prema narodu i tradiciji.

To je ono što se zove Sabor violinista Srbije.

I zato mu se ljudi iz godine u godinu vraćaju.

 

PRIJATELJI SABORA: ACI ČERGARU, VERI MATOVIĆ I ERI OJDANIĆU URUČENA POSEBNA PRIZNANJA

Posebne emocije obeležile su i dodelu priznanja „Prijatelj Sabora violinista Srbije“, koje je ove godine pripalo ljudima bez kojih bi zvuk violine bio siromašniji, a Sabor ne bi imao onu toplinu po kojoj je postao prepoznatljiv.

Priznanje je uručeno Aleksandru Aci Nikoliću – Čergaru, vrhunskom harmonikašu i šefu Saborskog orkestra, čoveku koji već godinama svojim znanjem, muzikom i nesebičnom podrškom daje poseban pečat Saboru violinista Srbije. Njegova harmonika i orkestar postali su zaštitni znak najvećih saborskih večeri, a njegovo ime simbol vrhunskog narodnog muziciranja.

Isto priznanje pripalo je i legendama srpske narodne muzike Veri Matović i Andriji – Eri Ojdaniću, umetnicima čije pesme već više od pola veka žive u narodu. Njihovi glasovi prate generacije Srba na svadbama, slavama, vašarima i porodičnim okupljanjima, a njihove pesme odavno su postale deo našeg zajedničkog sećanja i kulturnog nasleđa.

Dodelom ovih priznanja Sabor violinista Srbije odao je zahvalnost umetnicima koji su svojim radom, pesmom i ljubavlju prema narodnoj muzici pomogli da Pranjani postanu mesto susreta najboljih violinista, pevača i ljubitelja srpske tradicije.

Jer Sabor ne čine samo pobednici.

Sabor čine i prijatelji koji svojim srcem, pesmom i delima ostavljaju trag koji traje mnogo duže od jednog aplauza.