NASTAVLJA SE DRAMA U DOMU KULTURE: ZUMRETA TVRDI DA JE IZLOŽENA PRITISCIMA, U POSTUPAK UKLJUČENA I PRAVNA SLUŽBA

Nakon višemesečnog bolovanja, psihijatrijskog i internističkog lečenja, brojnih prijava institucijama i otvorenog sukoba sa direktorkom Admiriom Hamidović Mostarac, Stršević sada tvrdi da je protiv nje pokrenut novi talas administrativnih i disciplinskih postupaka, koje ona doživljava kao pritisak i pokušaj pokretanja postupaka koji bi mogli uticati na njen radni status.

Prema dokumentaciji u koju je GZS imao uvid, kod zaposlene su tokom 2024. godine evidentirani ozbiljni zdravstveni problemi nakon događaja u ustanovi – akutna stresna reakcija, srčane aritmije, nesanica, uznemirenost, anksioznost i psihička iscrpljenost. U lekarskim izveštajima navodi se da je pacijentkinja bila izložena dugotrajnom stresu i konfliktnoj situaciji na poslu, kao i da je više puta pregledana u hitnoj službi, Domu zdravlja, internom odeljenju i psihijatriji.

U jednom od specijalističkih nalaza navodi se da je „nakon stresne situacije na poslu i fizičkog incidenta došlo do ozbiljnog pogoršanja psihofizičkog stanja”, uz preporuku psihijatrijskog lečenja i produženog mirovanja.

STRŠEVIĆ: “OSEĆAM DA SE PROTIV MENE VODI PRITISAK”

Zumreta Stršević tvrdi da se njen položaj dodatno pogoršao nakon što je protiv rukovodstva ustanove podnela više krivičnih prijava nadležnim institucijama u Kraljevu.

– Sve je počelo kada sam odbila da radim mimo zakona. Nakon toga sam premeštena iz računovodstva, udaljena sa dotadašnjeg radnog mesta i prebačena u drugu kancelariju. Smatram da se sada kroz administrativne postupke pokušava da se stvori osnov za moj odlazak iz ustanove u kojoj radim skoro dve decenije – tvrdi Stršević.

Ona navodi da joj je nedavno uručen nalog za izjašnjenje zbog događaja vezanog za obračun plata zaposlenih i korišćenje sistema EPP i ISKRA, uz rok od 24 časa da se izjasni o više tačaka.

U dokumentu koji je potpisala direktorka ustanove od Stršević se traži da objasni:

• da li je napuštala radno mesto,
• zbog čega nije izvršen obračun i transfer plata,
• ko je boravio u njenoj kancelariji,
• i zbog čega nije koristila podršku nadležnih službi.

Stršević tvrdi da joj je pristup sistemu prethodno bio deaktiviran i da zbog toga nije mogla da izvrši nalog, što, prema njenim navodima, potvrđuje i prepiska sa službenicom Selmom Đurđević.

U porukama koje posedujemo vidi se da Stršević navodi da nema pristup EPP sistemu, dok joj se odgovara da je nalog „ponovo aktiviran” i da druga koleginica može izvršiti prenos plata.

– Umesto da se utvrdi šta se zaista dogodilo, meni se šalju upozorenja i traže dodatna izjašnjenja. Zbog svega imam osećaj velikog psihološkog pritiska – tvrdi Zumreta.

STRŠEVIĆ: “IMAM UTISAK DA JE CILJ DA ODUSTANEM OD POSLA”

Posebno uznemirenje kod nje je izazvalo, kako kaže, uključivanje pravne službe i advokata u čitav postupak.

Nakon što je zatražila produženje roka za izjašnjenje zbog, kako navodi, nemogućnosti da bez pravne pomoći odgovori na obiman zahtev, dostavljen joj je novi dopis kojim joj se ostavlja dodatni rok do kraja dana.

U svom odgovoru rukovodstvu ustanove Stršević navodi da postupke doživljava kao oblik ozbiljne administrativne i profesionalne šikane.

– Imam utisak da je cilj da me iscrpe, ponize i nateraju da sama odem. Posle svega što sam preživela, smatram da se sada kroz papirologiju pokušava utvrditi moja odgovornost za stvari za koje verujem da nisam kriva – tvrdi ona.

DIREKTORKA RANIJE NEGIRALA SVE OPTUŽBE

Podsetimo, direktorka Admira Hamidović Mostarac ranije je odbacila sve optužbe Zumrete Stršević, tvrdeći da nikada nije fizički napala radnicu i da su navodi o mobingu neistiniti.

Ona je u ranijem odgovoru za GZS navela da su protiv Stršević pokrenuti postupci zbog, kako tvrdi, ozbiljnih propusta u radu koji ometaju funkcionisanje ustanove, kao i da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom i pravilnicima.

Mostarac je tada istakla i da je protiv nje podneto više prijava različitim institucijama, ali da nijedna do sada nije rezultirala utvrđivanjem njene odgovornosti.

JAVNOST PODELJENA, SLUČAJ DOBIJA NOVU DIMENZIJU

Slučaj Doma kulture Prijepolje već godinu dana izaziva veliku pažnju javnosti, jer se iza sukoba između direktorke i zaposlene sve više otvara pitanje odnosa prema radnicima, političkog uticaja na javne ustanove i granice između disciplinskog postupka i mogućeg mobinga.

Dok jedni smatraju da direktor ima pravo da traži odgovornost zaposlenih, drugi upozoravaju da višemesečni pritisci, premeštaji, kratki rokovi i pojačana administrativna kontrola mogu ostaviti ozbiljne posledice po zaposlenog.

Da li će ovaj slučaj dobiti epilog pred sudom ili drugim nadležnim institucijama – ostaje da se vidi.

POLITIČKA PODRŠKA ILI STRUČNOST: KAKO JE ADMIRA MOSTARAC DOŠLA NA ČELO DOMA KULTURE?

Posebnu pažnju javnosti izaziva i pitanje kako je Admira Hamidović Mostarac došla na mesto direktorke Doma kulture u Prijepolju. Prema javno dostupnim podacima, prvi mandat dobila je 2021. godine, dok joj je 2025. godine potvrđen i drugi četvorogodišnji mandat.

U zvaničnim biografijama navodi se da je završila Visoku poslovno-tehničku školu strukovnih studija u Užicu, a potom Fakultet za menadžment Univerziteta „Union – Nikola Tesla”, nakon čega je predstavljena kao diplomirana inženjerka menadžmenta.

Međutim, godinama unazad u Prijepolju se vodi polemika da li je u trenutku prvog izbora ispunjavala uslove konkursa za rukovođenje ustanovom kulture, posebno u delu koji se odnosi na odgovarajuće obrazovanje i iskustvo u oblasti kulture. Ti navodi nikada nisu dobili zvaničan sudski epilog niti je objavljena odluka nadležnog organa koja bi njen izbor osporila.

Istovremeno, Hamidović Mostarac se u javnosti često dovodi u vezu sa kadrovskom politikom SDP-a Rasima Ljajića, dok je i sama u ranijim intervjuima navodila da je politički angažovana kroz SDP.

U čitavu priču sada se uvodi i ime pravnice Selme Đurđević, koja je prema tvrdnjama zaposlenih u Dom kulture došla pre oko dve godine i koja se, nezvanično, u Prijepolju dovodi u vezu sa bliskošću ili mogućim srodstvom sa Esadom Hodžićem, dugogodišnjim predsednikom SDP-a i jednim od uticajnijih političkih ljudi u tom delu Srbije.

Za te tvrdnje trenutno nema zvanične potvrde niti javno dostupne dokumentacije, ali se o tome govori u političkim i institucionalnim krugovima u Prijepolju.

Upravo zbog toga deo javnosti smatra da slučaj Zumrete Stršević prevazilazi okvir običnog radnog spora i otvara pitanje političkog uticaja na javne ustanove i eventualnog političkog uticaja na kadrovsku politiku.

GODINU DANA BEZ ODGOVORA: ŠTA JE SA PRIJAVAMA U SLUČAJU DOMA KULTURE?

Prema pisanom izjašnjenju Zumrete Stršević na upozorenje pred otkaz, u koje je GZS imao uvid, ona navodi da je tokom 2024. godine podnela više prijava nadležnim institucijama koje se odnose na rad i odnose u ustanovi. U dokumentaciji se pominju i službene beleške o saslušanjima pred nadležnim organima u svojstvu građanina.

Stršević tvrdi da do danas nema saznanja o eventualnom epilogu tih prijava, zbog čega smatra da njeni navodi nisu dobili institucionalni odgovor. Sa druge strane, ne postoji javno dostupna odluka nadležnih organa kojom bi bile potvrđene njene tvrdnje, niti zvanična informacija da je protiv bilo kog lica pokrenut postupak po tim navodima.

Zbog toga se u javnosti sve češće postavlja pitanje da li će i u kojoj meri nadležne institucije proveravati navode iz podnetih prijava, kao i da li će slučaj dobiti zvaničan pravni ili institucionalni epilog.

RANIJE JAVNE OBJAVE I POMINJANJE IMENA SELME ĐURĐEVIĆ

Ime pravnice Selme Đurđević ranije se pominjalo i u pojedinim javnim objavama na društvenim mrežama koje su se bavile temama rada i zapošljavanja u javnim ustanovama u Prijepolju.

U jednoj od tih objava izneti su i navodi koji su se odnosili na moguće uticaje prilikom zapošljavanja određenih kadrova, pri čemu je pomenuto i ime porodice Hodžić. Međutim, za tvrdnje iznete u toj objavi nema javno dostupnih zvaničnih potvrda niti odluka nadležnih institucija koje bi ih potvrdile.

Kako se ime Selme Đurđević danas pojavljuje u dokumentaciji i prepiskama koje su deo aktuelnog spora u Domu kulture Prijepolje, pojedini građani i učesnici lokalnog javnog života ponovo komentarišu pitanja kadrovske politike i funkcionisanja pojedinih ustanova. Sa druge strane, sve pomenute tvrdnje za sada ostaju bez zvaničnog institucionalnog epiloga.

GZS