STUDENTSKA LISTA NAJAVLJUJE VELIKE PROMENE: ČETIRI DANA RADA, TRI DANA ODMORA, POVRATAK OTPUŠTENIH RADNIKA I NOVI ZAKON O RADU!

Četvorodnevna radna nedelja, tri dana odmora, veća zaštita zaposlenih, preispitivanje zapošljavanja u javnom sektoru i vraćanje na posao nezakonito otpuštenih radnika – deo su promena koje se pominju u programskim predlozima Studentske liste.

Budući poslanik Studentske liste Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, najavio je departizaciju državnih institucija i javnih preduzeća, promene ekonomske politike i izradu novog Zakona o radu.

Reljanović, koji se na izbornoj listi nalazio na 108. mestu, o planovima je govorio za agenciju FoNet, a njegovu izjavu prenela je Nova.rs.

ČETIRI DANA RADA, TRI DANA ODMORA – MOŽE LI SRBIJA DA DOBIJE NOVU RADNU NEDELJU?

Jedan od predloga koji je privukao pažnju javnosti jeste uvođenje četvorodnevne radne nedelje, odnosno 32 radna sata uz zadržavanje iste plate.

Prema ranije predstavljenim predlozima Studentske liste, zaposleni bi, tamo gde organizacija posla to omogućava, mogli da rade četiri dana nedeljno, dok bi preostala tri dana bila slobodna.

Ipak, ova mera još nije zakonski predlog upućen Skupštini, niti je poznato da li bi se odnosila na sve zaposlene ili bi bila postepeno uvedena u pojedinim delatnostima.

Posebno se postavlja pitanje kako bi četvorodnevna radna nedelja funkcionisala u zdravstvu, obrazovanju, trgovini, proizvodnji i drugim sektorima u kojima posao zahteva svakodnevno prisustvo zaposlenih.

PREISPITIVANJE ZAPOŠLJAVANJA U DRŽAVNIM INSTITUCIJAMA I JAVNIM PREDUZEĆIMA

Reljanović je najavio da će jedan od prvih zadataka biti departizacija javnog sektora, odnosno smanjivanje političkog uticaja na zapošljavanje i upravljanje državnim institucijama.

Posebno je ukazao na zapošljavanja koja se, prema njegovoj oceni, sprovode u pojedinim državnim ustanovama i javnim preduzećima.

On smatra da deo tih zapošljavanja nije zasnovan na stvarnim potrebama institucija, već da ima za cilj otežavanje prenosa vlasti.

Međutim, eventualne nepravilnosti morale bi da budu utvrđene pojedinačno, proverom konkursa, ugovora i drugih dokumenata. Sama politička pripadnost zaposlenog ne može biti osnov za otkaz.

NAJAVLJEN POVRATAK RADNIKA KOJI SU NEZAKONITO OSTALI BEZ POSLA
Druga značajna mera odnosi se na zaposlene koji su tokom prethodne dve godine ostali bez posla, a za koje predstavnici Studentske liste smatraju da su otpušteni zbog podrške studentskim i građanskim protestima.

Reljanović je najavio preispitivanje takvih slučajeva i mogućnost vraćanja na posao radnika za koje se utvrdi da su nezakonito otpušteni.

Međutim, sprovođenje ovog obećanja neće biti jednostavno. Ukoliko je radnik zakonito otpušten zbog dokazane povrede radnih obaveza ili drugih zakonom predviđenih razloga, politička odluka ne može sama po sebi poništiti takav otkaz.

Sa druge strane, radnici kojima je radni odnos nezakonito prestao imaju pravo na pravnu zaštitu i, kada su ispunjeni zakonski uslovi, povratak na posao.

NOVI ZAKON O RADU – PROMENE I ZA PRIVATNI SEKTOR

Studentska lista najavljuje i pripremu novog Zakona o radu, koji bi mogao da promeni položaj zaposlenih, radno vreme i odnose između poslodavaca i radnika.

Reljanović je za FoNet izjavio:

„Istovremeno će se započeti na komplementarnim aktivnostima promene ekonomske politike i izrade novog zakona o radu, uz aktivne konsultacije sa svim relevantnim partnerima.”

Među ranije pominjanim merama nalaze se ograničavanje rada na određeno vreme, veća zaštita zaposlenih, unapređenje prava roditelja i mogućnost skraćivanja radne nedelje bez smanjenja zarade.

Ipak, konačan sadržaj budućeg zakona još nije poznat.

NEMA NAJAVE MASOVNIH OTPUŠTANJA, ALI SLEDE PROVERE

Predstavnici Studentske liste ranije su poručili da zaposleni koji su svoj posao obavljali zakonito ne treba da strahuju od gubitka radnog mesta.

Istovremeno, najavljuju utvrđivanje odgovornosti za eventualne zloupotrebe položaja, nezakonita zapošljavanja i nenamensko trošenje javnog novca.

Takav pristup otvara važno pitanje: kako će nova vlast razlikovati stvarne nepravilnosti od političkih neslaganja?

Zakonitost zapošljavanja ne može se procenjivati samo na osnovu stranačke pripadnosti, već na osnovu dokaza, propisanih uslova i odgovarajućih postupaka.

VELIKA OBEĆANJA, ALI I VELIKA ODGOVORNOST – KO ĆE PLATITI ČETVORODNEVNU RADNU NEDELJU?

Najavljene reforme mogle bi značajno da utiču na veliki broj zaposlenih u Srbiji, ali otvaraju i brojna ekonomska pitanja.

Pre svega, potrebno je objasniti kako bi poslodavci organizovali proizvodnju i pružanje usluga ukoliko bi zaposleni radili jedan dan manje, a primali istu platu. U delatnostima koje zahtevaju neprekidan rad moglo bi biti potrebno dodatno zapošljavanje ili drugačija organizacija smena.

Posebno će biti važno da li će se ovakve promene uvoditi postepeno, kroz dogovor sa sindikatima i poslodavcima, ili će predstavljati opštu zakonsku obavezu.

Studentska lista, dakle, najavljuje reforme koje bi mogle značajno da izmene radne odnose u Srbiji. Međutim, između političkih obećanja i njihove primene stoje zakonske procedure, ekonomske mogućnosti i prava zaposlenih.

Četiri dana rada i tri dana odmora zvuče privlačno za mnoge radnike, ali će ključni ispit za novu vlast biti da pokaže kako takav sistem može da funkcioniše bez smanjenja plata, ugrožavanja poslovanja i dodatnog opterećenja privrede.

 

GZS (Izvor: Izjava Marija Reljanovića za FoNet, koju je prenela Nova.rs, uz ranije objavljene programske predloge Studentske liste.)