Са Радан планине право у Тополу: Аутохтона раса свиња по први пут се гаји у Загорици

Топола – Ресавка представља аутохтону расу свиња која је настала скоро у исто време кад и моравка. Настала је несистематским укрштањем крмача шумадинке и мангулице са

нерастовима беркшира у подручју слива река Велике Мораве, Млаве и Ресаве, као и у источним брдовитим крајевима Србије. Ресавка је пегава раса свиње, пеге које увек поседује могу бити у неколико различитих боја – црвене, жуте или црне. Према подацима Организације за храну и пољопривреду (FAO) у 2018. години у Србији се налазило између 100 и 200 јединки ресавке што је сврстава у категорију критично угрожених раса у нашој земљи. И управо ова раса свиња по први пут се гаји у Шумадији, у домаћинству Драгана Јовановића из села Загорица код Тополе. 

Са Радан планине право у Загорицу, ресавке се сместиле на фарму Јовановић, фото: ТопПрес

„Набавио сам их од једног пријатеља са Радан планине, случајно сам сазнао да их тамо има неколико и када сам позвао тог човека и питао да ми прода, рекао је: ‘Нећу ти продати, поклањам ти, дођи и вози их’. Поред двадесетак приплодних крмача хибридних меснатих раса већ неколико година имам и мангулице па сам желео да убацим још неку аутохтону расу.  То је стара, заборављена раса, отпорније су и издржљивије од меснатих раса које се обично одгајају код нас и у свету. Спорије расту и сазревају, легла су малобројна, прасе у просеку шест до осам прасади. Хране се природном храном, нерадо једу концентрат, обожавају да су у природи“, рекао је за ТопПрес Драган Јовановић из Загорице.

Драган се свињарством бави годинама, фото: ТопПрес

Овај домаћин се већ годинама бави свињарством,  услужно припрема месне деликатесе искључиво из домаће производње. Како је објаснио, месо аутохтоних раса свиња је посебног укуса а велико интересовање купаца је управо за производима од ових раса.

„Месо ресавке је невероватно пријатног укуса, чварци, суво месо и сланина су незабораван доживљај за свакога ко воли добар, укусан залогај. Тако да поред мангулица од следеће године ће моји купци моћи да пазаре и ресавке. Годинама се бавим свињарством, продајем прасиће, товљенике, приплодни материјал. Радим и услугу печења, сушења меса. Генерално, свињарство зна да буде опасан порок, као коцкање или игре на срећу. После скоро 25 година бављења свињарством још увек нисам сигуран да ли је то бизнис или хоби, али сам сигуран да оволики обим посла радим у некој од земаља развијеног запада зарадио бих неупоредиво више новца“, сматра Јовановић.

ГЗС/ ТопПрес