Сахрањени на другом континенту, а пате за завичајем: Овако изгледа највеће српско гробље у Америци

Чикаго – Данас су задушнице, дан када се сећамо предака, а једно од највећих српских гробља на

америчком континенту у Либертвилу, постало је тесно за све наше сународнике и емигранте.

На њему почивају кости многих који након бекства из комунистичке Југославије никада више у њу нису крочили ногом.

Игуман манастира Нова Грачаница из Либертвила код Чикага, јеромонах Серафим Балтић каже да по неком старом обичају из наших крајева људи воле да се сахрањују око цркве.

„Прво, старо гробље, је отворено доле у манастиру Св. Саве још 1920. године, док је друго гробље поред манастира Нова Грачаница почело са радом крајем седамдесетих. Овде је сахрањено преко 3.000 људи и имао још толико места", каже Балтић.

Игуман манастира Нова Грачаница, јеромонах Серафим Балтић, фото: ГЗС

На имању манастира Грачаница заувек ће остати бројни познати Срби. Они који су преко океана стигли трбухом за крухом, али и бројни политички дисиденти.

„У првом реду су гробови, неки хвала богу још увек не искоришћених, оснивача, ктитора овог манастира. Ту су и лаици и клирици и свештенство и народ који су имали највећу улогу у оснивању и градњи ове светиње. Најзаслужније су породице Стоковић и Тупањац, а од клирика овде је сахрањен протојереј Јово Мачетић који је био чувар овог имање. Покојни митрополит Иринеј био је епископ и главни, док је прота Јован живео у својој цигланој кући са својом протиницом Јелисавком која се упокојила пре две године, а он пре двадесет и нешто", наводи јеромонах Балтић.

Гроб принца Андреја Карађорђевића, фото: ГЗС

У америчку земљу положене су кости једног српског принца Андреја Карађорђевића.

,,Цела породица Карађорђевић била је велики ктитор не само овог манастира. За време када се догађао раскол српске цркве у дијаспори, породица Карађорђевић је својим примером показала пут како да се то превазиђе. У то време су помагали и овај манастира као и манастир Св. Саве и друге по дијаспори без прављења неке разлике”, наводи јеромонах Батлић.

Овде је сахрањен и митрополит Иринеј Ковачевић пореклом из села Врнчари код Горњег Милановца, иначе, поглавар расколничког крила Српске православне цркве који је са патријархом Павлом помирио Србе.

,,Митрополит Иринеј, који се упокојио 1999. године, је човек који је назаслужнији и који је био организатор изградње манастира Нова Грачаница. Његов значај је неизмеран за читаву дијаспору", каже јеромонах Батлић додајући да убрзо после је улогу преузео владика Лонгин који је постао епископ ове епархије.

Према његовим речима почетком осамдесетих била је велика економска криза и људима није било ни мало лако да дају допринос за изградњу цркве и манастира. Колико год је ко могао по својим могућностима дао је нешто да се сагради манастир.

,,Захвалан сам богу и ја и моја генерација да се тај раскол завршио и да нема више подела међу нашим народом по политичким линијама, као и што не треба да буде", наводи јеромонах Батлић

Занимљиве су речи које су као последња порука исклесане у каменим узглављима Срба који су до последњег издисаја сањали Србију.

Тако на пример један „Моравац” уместо свог имена и презимена уклесао је само две речи ,,Ој, Мораво” тиме је рекао ко је, шта је, и за чим је чезнуо читав свој живот.

Иначе, у манастиру Св. Сава у Либертвилу сахрањен је и Јован Дучић, чији су посмртни остаци касније пренети у његово родно Требиње.

Глас западне Србије

Прилог продукције Гласа западне Србије емитован је у Вестима на ТВ Прва: