Pčelarima preti loša godina 


VUČIĆ DANAS PONOVO U ČAČKU , SA TODOROVIĆOM POKREĆU FABRIKU DELOVA ZA ELEKTRO AUTOMOBILE - PRATITE NA GZS UŽIVO OD 11 SATI             

 
Pčelarima preti loša godina
Trenutno na sajtu: 218       |       Podeli:
15.04.2024 | 0 коментар(а)



Sunčani i topli dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili pčele iz košnica. Iskusni pčelari strahuju da bi zbog izuzetno
Ilustracija, foto: GZS




ranog cvetanja bagrema paša mogla da podbaci. Stručnjaci savetuju da se prilikom biranja lokacija za postavljanje košnica pčelari oslone na nauku.

Za dvadeset godina pčelarenja Srđan Stanojević iz okline Aleksinca ne pamti da su pčele ovako rano bile aktivne. Pre sedam godina jesu poranile, ali ne ovoliko i tada su prinosi meda bili ispod proseka. Trenutno, kaže, strepi zbog najavljenog zahlađenja.

- Nisam optimista što se tiče bagremove paše. Dan je još kratak, što će samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika nežnost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Takođe, pčele u proseku nisu dostigle potrebnu snagu za kvalitetno iskorišćenje bagremove paše, čak i kad bi ona odlično zamedila - objašnjava Srđan Stanojević, pčelar iz Žitkovca kod Aleksinca.

Osim mogućeg izmrzavanja bagrema zbog najavljenog zahlađenja, brinu ga hladne noći i suša koja ume da poremeti medenje biljaka.

- Na toplijim lokacijama bagrem se već rascvetao. Treba blagovremeno istražiti ovu biljku na različitim nadmorskim visinama. Veoma je važno iskoristiti svaki medonosni dan tamo gde u datom trenutku bagrem bude najbolje medio - dodaje sagovornik.

Stručnjaci kažu da ni pčele, ni pčelari ne vole blage zime, poput ove koje smo donedavno imali. U takvim godinama vegetacija kreće rano i podložnija je mrazevima. U prethodnom periodu u mnogim krajevima, navode u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, bilo je izmrzavanja bagrema, ali manje nego prošle godine. To se lako može utvrditi praćenjem njegovog razvoja na različitim lokalitetima.

Lipov i livadski med izvukli pčelare prošle sezone

-Prošle godine bagrem je podbacio, dok je suncokretova paša bila prosečna. Lipova i livadska su bile natprosečne, što nas je prijatno iznenadilo. Međutim, jako mali broj pčelara seli košnice na te paše, jer su jako ćudljive po pitanju medenja - kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

- Razvoj bagrema bi trebalo da kasni na visini. Ako to nije slučaj, znači da je bagrem u niziji izmrzao i pokrenuo alternativne cvetne pupoljke. Oni su manji od pupoljaka na visinama, što nije normalno. Pčelarim 32 godine i samo jedne godine su ti drugi cvetni pupoljci pristojno zamedili, tako da se u njih pčelari ne smeju nikako uzdati. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da se otvara, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji", objašnjava Rodoljub Živadinović.

Prethodno najranije cvetanje bilo je 2017, kada se bagrem zabeleo 17. aprila, što je od sedam do devet dana kasnije nego ove godine.

- Plašimo se kasnih mrazeva, jer dešavalo se da i krajem aprila imamo minus osam stepeni. I ako ne bude mraza, a tokom cvetanja budu niske noćne temperature, paša će biti veoma slaba. Nažalost, to je sve češća pojava jer bagrem uglavnom noću stvara nektar. Da bi medio, potrebna mu je noćna temperatura od najmanje 10-12 stepeni - isitče Živadinović.

Optimističniji pčelari veruju da su minusi iza nas i da temperature neće ići ispod nule.

- Ovo je ludo vreme i čovek više ne zna čemu da se nada. Verujem da eventualne niže temperature od oko pet ili šest stepeni, ako i budu, neće naškoditi pčelama. Mislim da su dovoljno razvijene da mogu da pokriju svoje leglo i da neće doći do odumiranja larvi. Opet, ne mogu da garantujem da sam u pravu, jer za 40 godina pčelarenja, nikada ovakvo proleće nisam imao - kaže Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

U ovom trenutku njegove pčele, objašnjava, rade "punom parom" i izgledaju kao da su nekoliko nedelja starije. Kolege savetuje da nakon bagremove paše povedu računa da pčele ne ostanu bez hrane.

- Posle vrcanja bagrema pčelari treba da ostave dovoljne količine meda za pčele ili da pripreme drugu prihranu da pčele mogu da preguraju period do cvetanja suncokreta. Mislim da će između bagremove i suncokretove paše razmak biti oko dva meseca. To može da se odrazi na glad, a glad nikome nikada ništa dobro nije donela, pa tako ne može ni pčelama - objašnjava sagovornik.

Ukoliko se obistine strahovi pčelara, ovo bi bila još jedna loša godina u proizvodnji bagremovog meda. Prošlu sezonu svi pamte po totalnom podbačaju ove paše za sve stacionarne pčelare, jer zbog loših vremenskih uslova prvi bagrem nije medio. Samo oni koji su selili košnice u krajeve gde vegetacija kreće kasnije, imali su bagremov med, i to u količinama manjim od proseka.

Stručnjaci savetuju da se u izboru najboljih lokacija za medenje koriste tzv. SMS vage, jer bez njih danas nije moguće biti uspešan pčelar.

GZS/eKapija




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


vesti srbija med pcele

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 161.355.370 посета
Тренутно на сајту: 218 посетилац(a)