Ko je bio Nik Lalić – junak iz senke misije "Halijard", obaveštajac Cije i košarkaš 


Danas i sunce i oblaci i kiša – temperatura u blagom padu              U opštini Čajetina raste broj novootvorenih preduzeća - pogodan privredni ambijent              U Srbiji trenutno 2 000 ljudi čeka na transplantaciju organa - jedan donor može spasiti do osam života              Stevanić: Centar grada na Moravi od juna meseca zablistaće u novom ruhu              Krenuli radovi u Čačku - Umesto šest 35 ukrasnih stabala na Trgu Nadežde Petrović, cvetnjaci i fontane...             

 
Ko je bio Nik Lalić – junak iz senke misije "Halijard", obaveštajac Cije i košarkaš
Trenutno na sajtu: 213       |       Podeli:
31.10.2023 | 0 коментар(а)



U kratkoj sceni filma "Heroji Halijarda", pred završnu sekvencu, general Dragoljub Draža Mihailović



(Nebojša Ljubišić) spominje kapetanu Zvonku Vučkoviću (Radovan Vujović) da se misija „Halijard” nastavlja, te da Amerikanci šalju avion u kom su general Ričard Makdauel i kapetan Nik Lalić. Kapetan Kancelarije za strateške usluge i vođa misije evakuisanja američkih pilota od 29. avgusta do 27. decembra 1944. godine Nik Lalić ima biografiju za makar još jedan igrani film. Ko je bio ovaj čovek?

Igrani film Heroji Halijarda, u režiji Radoša Bajića, bavi se teškom sudbinom jedne srpske porodice kroz užu prizmu, a iz šireg ugla je ovekovečena jedna od najuspešnijih akcija spasavanja pilota u istoriji vazduhoplovstva, iznesena na grbači i hrabrosti lokalnog stanovništva. Potpune autorske slobode, Bajić je izmešao istorijske i fiktivne likove, odabravši određeni vremenski period vezan za samo pokretanje misije. Ipak, u pitanju je igrani film.

Uz potpuno razumevanje i poštovanje odabira posebnih momenata potrebnih za slanje željene poruke, čovek čije je ime tek usputno spomenuto ima biografiju dostojnu nastavka ili barem odvojene priče (spin-off).

Reč je o kapetanu Kancelarije za strateške usluge Niku Laliću, vođi misije evakuisanja američkih pilota od 29. avgusta do 27. decembra 1944. godine, koji se u periodu boravka na teritoriji Kraljevine Jugoslavije sprijateljio sa generalom Dragoljubom Mihailovićem.

NBA potencijal i drugarstvo sa Džesijem Ovensom

Rođen 8. maja 1916. u Lorejnu, gradu u Ohaju, sin emigranata Mihajla i Ruže Lalić iz sela Ponikve kod Ogulina (današnja Hrvatska), Nikola Endru Lalić pohađao je državni univerzitet Ohajo i tu se mogu dobiti prve značajne informacije o njemu. Završio je industrijski dizajn 1938. i potom magistrirao na uglednom Univerzitetu Kolumbija, pa se zatim vraća u Ohajo, kako bi u Klivlendu kao profesor to znanje preneo na studente.

Nik je bio velika košarkaška zvezda univerziteta Ohajo. Tri puta zaredom, 1936, 1937. i 1938, imenovan je u idealnu petorku države Ohajo i Konferencije Buckeye u kojoj se taj tim takmičio. Imenovan je za najboljeg strelca lige 1936. godine sa ukupno 135 poena. Prosek u karijeri mu je bio 9,4 poena po meču. U košarkaškim arhivama je zabeleženo da je bio poznat kao član „velike četvorke” Univerziteta Ohajo.

Dok već godinama uživamo u bravurama naših košarkaša "preko bare", postoji dokaz da je Nik bio najranije upisani Srbin među profesionalcima. Čak pre nastanka NBA.

Po završetku rata je sa 29 godina pokušao da se vrati prvoj ljubavi. Igrajući u NBL ligi za Jangstaun berse u sezoni 1945/46. upisao je tek četiri nastupa i ukupno sedam poena. Skromno, ali zabeleženo.

Momak srpskih korena na profesionalnim košarkaškim utakmicama u SAD. Fuzijom NBL i BAA lige oformljena je svima poznata NBA liga. Zanimljivo, zarad izbegavanja zabune i prepoznavanja ličnosti, na Lalićevoj stranici na Vikipediji stoji odrednica "(košarkaš)". Toliko je bio po njoj prepoznatljiv.

Tokom srednjoškolskih dana postaje prijatelj do kraja života, ni manje ni više, sa Džesijem Ovensom, najpoznatijim sportistom u istoriji atletike, simbolom borbe protiv rasizma. Kada je Adolf Hitler odbio da tamnoputom atletičaru uruči zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Ovens je postao prva globalno prepoznata afroamerička sportska zvezda.

Profesor postao obaveštajac

Operacija bombardovanja naftnih postrojenja u Rumuniji, iz kojih se Hitlerova vojska snabdevala, letovima iz Barija, odnosila je velike žrtve po saveznike. Većina od 74,5 odsto obaranih aviona završavala je na tlu Srbije. Glavnokomandujući američkih jedinica u Bariju major Džordž Vujnović i pukovnik Nik Stepanović pokrenuli su regrutaciju što je moguće većeg broja Srba u Kancelariju za strateške usluge (OSS). Među njima se našao i Lalić.

Poznavanje srpskog jezika sklonilo ga je iz sektora za komunikaciju (Signal corps), omogućivši mu ulogu obaveštajca Kancelarije za strateške usluge – prethodnice Cije. Igrom sudbine mu je u najturobnijem periodu moderne civilizacije dodeljena vrlo važna uloga.

Misija „Halijard” je uveliko počela dok je Nik još uvek bio u Bariju. Čim su se Britanci okrenuli podršci partizanskom pokretu, ostalo je da se zbrinu Amerikanci. Tu Nik stupa na scenu.

Istorijska noć u Pranjanima i preuzimanje vođstva

Sletanje na improvizovani aerodrom u Pranjanima 19. avgusta 1944. za ukrcavanje prve grupe pilota Nik Lalić je upamtio do kraja života. U govoru na komemoraciji povodom 50 godina od Halijarda Lalić je podelio impresije o tamošnjem odnosu srpskih seljana prema pilotima.

„Avioni su brujali oko Gornjeg Milanovca, Čačka i drugih obližnjih područja pod nemačkom okupacijom – sve je izgledalo u redu. Ispustio sam uzdah olakšanja i okrenuo se da gledam. Ljudi su naprezali oči prema gore, neverica na licima, a zatim su klicali i mahali. Tapšali su se po leđima tako puni emocija! Ovde je bio najveći šou na svetu! Naše američko vazduhoplovstvo im je taj šou pričinilo”, prisećao se Lalić.

„Najzad je bilo gotovo. Odletelo je 12 aviona. Preznojili su se zbog nas. Oko 300 seljaka je pojurilo na polje da se uz ‘doviđenja’ pozdrave sa američkim pilotima. Cveće je bilo razbacano po celom aerodromu. Avijatičari su bacali odeću, jakne, cipele, itd. Ljudi su plakali. Iskreno, daleko najveći dan u mom životu!”, ispričao je Lalić.

Odlaskom kapetana Džordža Musulina 29. avgusta Lalić preuzima kontrolu. Baš u neslavnom momentu. Partizanska vojska krenula je da nadire s pravca Kopaonika. Slede borbe i selidba trupa Jugoslovenske vojske u otadžbini. Prvo do planine Suvobor i Mionice, zatim okolina Koceljeve u Mačvi, sve do Doboja preko Drine. Poslednja runda evakuacije 16 preostalih pilota i samog Lalića desila se u mestu Okruglice, a nova pista bila je u mestu Boljanić.

Rastanak saboraca u bosanskim planinama

Došlo je vreme za rastanak. Dozvolom Stejt departmenta, OSS je planirao da i generala Mihailovića smesti u avion za Italiju, ali je to Mihailović odbio, o čemu je posvedočio i Nik Lalić u svom govoru.

Kapetan Nik Lalić (levo), general Dragoljub Draža Mihailović i pukovnik Robert Makdauel u Pranjanima (6. septembar 1944), foto: Vikipedija

Na rastanku, vođa ravnogorskog pokreta razmenio je oružje sa Nikom Lalićem o čemu svedoči i unuka Nika Lalića Stefani Lalić Adams koja je 2019. godine posetila Pranjane, na 75. godišnjicu čuvene misije.

„Imao sam duboku tugu u srcu. Jedva sam mogao da govorim. U stvari, suze su mi se kotrljale niz obraze. Verujte mi, bila je to tužna situacija. Zahvalio sam raži što je vratio u Ameriku naše i savezničke avijatičare. Šta bih drugo mogao da kažem nego ‘Hvala za sve’”, pričao je Lalić.

Kapetan OSS-a Nik Lalić je sa piste u Boljaniću 27. decembra 1944. godine napustio Jugoslaviju. Misija „Halijard”, odnosno „Vazdušni most” je okončana.

Put u Hilandar i kršenje pravila u kući Džoan Kroford

Po završetku rata i kratke, pomenute, epizode u košarci, Nik nastavlja službu. Sad je član Cije, boravi u Grčkoj od 1952. do 1957. godine, iskoristio je tu priliku da poseti Hilandar.

Nakratko se oprobao u marketinškoj kući u funkciji izvršnog direktora zaduženog za kampanju „Pepsija” sa kultnom glumicom Džoan Kroford. Ćerka Stefani je u intervjuima govorila kako je stroga diva Džoan tražila od svih gostiju da se izuvaju u njenoj kući, ali je on bio izuzetak zbog prevelikih stopala za njene kućne papuče.

Sledi selidba u Baltimor i kraj radne karijere u saveznom Ministarstvu trgovine. Uspeo je pre smrti da još jednom dođe u Srbiju 1995. godine, u iste one Pranjane gde je počeo njegov životni zaokret. Preminuo je 21. novembra 2001. godine u Baltimoru.

Profesor industrijskog dizajna iz srca SAD i nesuđeni profesionalni košarkaš poslednji je Amerikanac koji se sreo sa generalom Dragoljubom Dražom Mihailovićem.


RTS / GZS




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


nik lalic pranjani halijard

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 154.361.437 посета
Тренутно на сајту: 213 посетилац(a)