којој је становништво током Другог српског устанка, тражило спас од Турака.
“Карађорђев војвода Хаџи- Продан Глигоријевић на овом месту је скривао своје устанике, овде су прављени збегови. У пећини су проводили дане, јели шта су имали, ковали планове и одатле ишли у даљу борбу против Турака”, рекао је за РИНУ, Милоје Остојић из ТО Ивањица.
Милоје Остојић, фото: РИНА
Ова пећина сврстава се у малобројна палеолитска налазишта на централном Балкану, а до сада су археолози истражили првих четири стотине метара. Према непотврђеној легенди излаз из ове пећине је у драгачевском селу Котража, али још нико је није препешачио до краја.
“Кад се прође први ходник дужине од 400 метара, наилази се на велику дворану у којој се може видети сјајан пећински накит, сталактити и сталагнити. Део је оштећен јер су посетиоци улазили и ложили ватре, правили прославе, па чак и дочеке нових година и рођендане. Остало је доста гарежи. Висина дворане је преко 16, а у неким деловима и преко 20 метара. И док у пећинима углавном имају до две врсте слепих мишева, у Хаџи-Продановај има око шест, од чега су три ендемске врсте и нема их на другим местима ”, изјавио је Остојић.
Пећински накит у Хаџи Продановој пећини, фото: РИНА
Археолошки, спалеолошки и туристички потенцијал овог локалитета је такође препознат од стране надлежних институција. Из буџета ресорног министарства и локалне самоуправе издвојен је новац за њену реконструкцију. У претходном периоду изграђен је степенишни прилаз, потпорни зид, али и реконструисана Аџијина црква поред чијег улаза и данас стоји окачено црквено звоно – поклон краља Александра.
ГЗС/ РИНА
Звоно испред цркве поклон краља Александра, фото: РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.