Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Цркву брвнару у Доњој Оровици подигли мештани за три месеца: Овде се данас чува непроцењиво благо српске историје

19/09/2022
image-gallery-item
Цркву брвнару у Доњој Оровици подигли мештани за три месеца: Овде се данас чува непроцењиво благо српске историје, Фото: ГЗС
Љубовија - У близини Љубовије, у селу Доња Оровица, налази се јединствена црква брвнара посвећена Сабору Светих 12 Апостола која и

дан данас чува вредне реликвије које су под заштитом државе.

Фото: ГЗС

Ова једнобродна грађевина која припада Епархији шабачкој представља непокретно културно добро које је од 1982. године под заштитом државе.

Фото: ГЗС

Кроз векове су цркве делиле судбину свог народа , црква брвнара у Доњој Оровици подигнута 1693 године потпуно је уништена 1813 године у Првом српском устанку.

Упркос тешким временима, дигла се из пепела захвлаљујући тадашњим мештанима азбуковачког краја .


Јереј Јован Секулић, Фото: ГЗС

" Храм је направљен за три месеца, а градили су га мештани околних села доказујући да су били изврсни неимари.На цркви нема ниједан ескер, већ је црква грађена на жгљебове, даске су се склапале једна у другу.

Фото: ГЗС

Првобитан кров брвнаре је сачуван, само је преко шиндре додат лим.

Фото: ГЗС

Прорези на храму, пушкарнице показују да је постојао начин да се турска војска на време одбрани и тада су у храму остајали нахрабрији Срби који су својим животима бранили веру, каже јереј Јован Секулић, парох оровички.


Фото: ГЗС

У храму се поред неколико богослужбених књига из 19. века чувају иконе руског порекла непроцењиве вредности.

Фото: ГЗС

" Икона Пресвете Богородице датира из 1857 године као и икона Господа Исуса Христа, икона Св. Јован Крститеља храму је даривана 1891.године док икона Светог Николе датира из 1870.године.

Фото: ГЗС

Овде се налазе још старије иконе попут иконе Пресвете Богородице , диптиси и икона Светог Јована Крститеља. Иконе датирају из 17,18 и 19.века, додаје парох оровички Јован.

Фото: ГЗС

У порти храма налази и се и прангија која је обавештавала мештане о доласку непријатељске војске, а касније за објављивање великих празника.

"Мештани су је купили 1840 године, тешка је 130 тока, односно 170 кг. За њу се везије и један народни обичај да момци који је подигну, спремни су за женидбу, каже Јован Секулић, парох оровички.

Фото: ГЗС

Љубовија има огромне потенцијале и за развој верског туризма захваљујући бројним православним храмовима који се налазе на територији ове општине.

" На територији наше општине имамо 14 цркава и четири манастира. Незаобилазна дестинација домаћих и страних туриста свакако је Соко Град, је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима.

Јелена Тешић, директорка ТО општине Љубовија, Фото: ГЗС

Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали и која је са још неколико градова предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

Фото: ГЗС

Подно града је подигнут манастир светог Николе. Град је према уговору, након одласка турске војске и посаде миниран и добрим делом уништен. Данас је остало врло мало остатака бедема и кула, а у самој утврди је на темељима једне од кула подигнут бетонски плато на коме је изгигнут велики крст.


Фото: ГЗС

Манастир је подигао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и посвећен је Владици Николају лелићком и жичком. Сам манастир располаже са пространом трепезаријом и 25 једнокреветних соба за госте, музејом и радионицом за монаштво,каже Јелена Тешић, директорка Туристичке орханизације општине Љубовија.

Фото: ГЗС

Скривени у природним лепотама азбуковачког краја, манастири и цркве у Љубовији на јединствен начин осликавају душу српског народа који се упркос тешким временима изборио да сачува своју веру и поколењима остави у наслеђе непроцењиво благо.

 

 

 

 

ГЗС 

 

crkva orovica donje vrhpolje ljubovija jovan sekulic jelena tomovic

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.