један од највећих домаћих стручњака за воћарство.

Залихе свих категорија малине у хладњачама настављају да падају. Према последњем извештају америчког Министарства пољопривреде, количине овог смрзнутог воћа 31. јануара, ове године, биле су за 13 одсто мање у односу на само месец дана раније. 

– Због дефицита квалитетне малине на светском тржишту њена цена тренутно је прилично висока – каже он.

А каква је јагма за овим воћем показује и то да су у хладњачама у Србији остале тек мале количине неуговорене робе. Хладњачари тренутно на различите начине покушавају да поштују уговорене обавезе и обезбеде нове количине у предстојећој сезони. Лепосавић додаје да је тек мали број њих произвођачима исплатио доплату за предату малину од 0,20 евроценти (23,5 динара) по килограму. Поједини, међутим, најављују да ће за овогодишњи род плаћати 250 динара па чак и више. Истовремено има откупљивача који, због раније потписаних неповољних уговора, малину продају по нижим ценама од оне по којој смрзнуту малину плаћају малим хладњачама у Србији. 

– То је данак непознавања кретања и стања на светском тржишту. Они су у прилично неповољној ситуацији. Многи сматрају да ће ово бити крај оних који су ценовно и квалитативно нашу малину водили у погрешном правцу – наглашава наш саговорник.

Он очекује да ће се због целокупне ситуације променити начин на који је функционисао откуп малина у Србији. Односно, метод ниске и тржишно неадекватне цене са евентуалном доплатом, који је у великој мери утицао и на квалитет српске малине.

– Откупљивачи су куповали све, и добро и лоше. Тако су уништавали оно по чему смо се издвајали на светској тржници. А то је квалитет – наводи Лепосавић и додаје да због промене потрошачких навика у време пандемије купци сада имају посебне захтеве. Процењује да би услед раста тражње за вишим категоријама малине, „роленд”, ако позитиван  тренд остане, вероватно имати још бољу цену од садашње. Због поскупљења сировине биће смањена тражња за „гризом” (најнижа категорија) јер индустрија неће хтети да плаћа тако високу цену за тај квалитет.

То ће довести до велике ценовне разлике па ће тржиште само регулисати откупну цену.

– Ово значи да ће се цене у откупу свакодневно формирати у односу на квалитет. Овако већ функционише откуп воћа у Пољској, Италији, Француској и другим земљама са уређенијим односима између произвођача и откупљивача – каже Лепосавић.

Према његовим речима, због најаве добре цене повећано је  интересовање за заснивање нових засада у нашој земљи. Проблем је то што Србија већ дуго има проблема због недовољних количина квалитетног садног материјала. Зато се више од 90 одсто нових засада заснива садницама из родних засада које су углавном заражене различитим вирусима и болестима кореновог система.

Дешава се да чак и регистровани увозници и произвођачи посежу за недозвољеном трговином. Односно, додатне количине садница обезбеђују из родних и неконтролисаних засада.

– Купци се потом у кратком времену суоче са сушењем засада, смањеним и неквалитетним приносом. Потребна је ригорознија инспекцијска  контрола продаваца садног материјала – сматра Лепосавић.

Он закључује да је то један од начина да се коначно предупреди ситуација у којој се у Србији повећавају производне површине а принос не расте пропорционално са тим или се чак и смањује. 

Стручне службе у малињацима

Да би производња малина била унапређена потребно је знатно веће присуство стручних служби на терену, наглашава др Лепосавић.

Министарство пољопривреде Републике Српске заједно са најзначајнијим откупљивачима малине покренули су акцију обуке саветодаваца и њиховог укључивања у решавање проблема у засадима код својих коопераната. 

– Новац за саветодавце обезбедили су министарство и откупљивачи. Они на крају очекују добробит за све учеснике у малинарском послу. То би требало покренути и у Србији. Произвођачи су већ дуго препуштени сами себи и трговцима – објашњава он.

Упозорава и да ситуација у нашим малињацима није обећавајућа, што је последица дешавања у претходним годинама. Пре свега незадовољства произвођача због откупне цене али и свеукупне ситуације у малинарству. Зато и поред повећаног интересовања произвођача за улагање у засаде сматра да ни ове године не можемо очекивати стабилизацију приноса у главним малинарским подручјима.

– Томе у прилог иду и прилично неповољни временски услови. Неуобичајено топло време изазвало је кретање вегетације у