Старе дечије игре одлазе у заборав

Горњи Милановац - Све ређе виђамо малишане како се играју зуце, иде маца окотебе, кликера и сл.

И дечје игре су одавно подлегле модернизацији. Ипак, сеоске средине Рудничко – таковског краја негују игре као драгоцено усмено стваралаштво важно за очување традиције и нашег идентитета.
Вук Гајевић из села Каменица објашњава како се игра ова игра.
"Једно дете држи марамицу а остала деца чучну и стану у круг. То дете кружи са марамицом у руци док певајупесму. У току песме он пусти марамицу код једног детета. Дете, ако види марамицу, онда ће да га појури ако га дохвати марамицом онда понавља тај што је држао марамицу а ако га не дохвати и заузме овај место он ће да буде на његовом месту а тај који је био на том мести ће поново да кружи", каже Гајевић.
Игра кликера је резервисана за дечаке. Обожавају да се утркују коће их више сакупити гађањем рупе. Традиционалне игре су, за времечувања стоке, играли  и староседеоци села.
"Дођу ту комшије с овцама. Дружимо се. Овце се споје заједно све.Пуно су значиле. Једва смо чекали да се састанемо па да се играмо", истиче Милоš Милетић из села Каменица.
Старе дечје игре је истражио Музеј Рудничко – таковског краја из Горњег Милановца, уз финансијску подршку Министарства културе.
Стручњаци кажу да модерно време нарушава вредности које игре негују.
"Поништавају се односи у породици. Патријархални односи. Односи у друштву. Губимо наше наслеђе а тако губимо наш идентитет", каже кустос географ, Музеј Рудничко – таковског краја,Весна Ћурчић.