Ватру си гасили и припадници Добровољног ватрогасног друштва, а међу њима и један осамнаестогодишњак. Иако млад, Матија Стојић одлучио је да спасавајућу туђе ризикује чак и свој живот и постао је ватрогасац волонтер.

"Моја прва акција је била ове године када сам гасио пожар у селу Крушцица код Ариља и нисам имао страх. Рекли су ми само да пратим команде да нећу погрешити и тако је и било. Мој посао је да будем колегама од помоћи, идем корак уз њих, носимо напртњаче добијемо маршуту којом треба да се крећемо, развлачимо црева и још многе пропратне ствари, у сваком случају од велике користи када све гори и када је недовољан број људства на терену, сваки човек у ланцу је јако битан", рекао је Матија за РИНУ.

Да би постао ватрогасац добровољац Матија је прошао бројне обуке које су га учиниле спремним да притекне у помоћ старијим и искуснијим колегама. Његови стриц и отац су већ чланови Добровољног ватрогасног друштва у Ариљу, па је хуманост и спретност имао од кога да наследи.

"То ме је привлачило од малих ногу и чим сам стасао кренуо сам на обуке које нису биле претерано захтевне. Јако је важно да будете мобилни и ажурни, јер често се дешава да се од двадесетак ватрогасаца добровољаца кад све гори јави само њих неколико. Одговорност је велика, али и задовољство након завршене акције не може да се опише речиме. Кад знате да сте били од користи", рекао је овај млади Ариљац.

Матија има 18 година и прави је светао пример српске омладине. Осим што је ватрогасац добровољац, он истовремено ради два посла како би зарадио новац.

"Да мене неко пита ја бих рекао да је пожељно да свако у неком тренутку живота прође обуку како би знали да се понашају уколико се нешто запали у њиховој близини. Мале хаварије се често дешацају у кухињи и сви на запаљен тигањ сипају воду што може бити контрапродуктивно, док је довољно преко њега ставити само мокру крпу", објашњава Матија.

ГЗС/РИНА