Републике Србије и министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић, а који се тичу страних инвестиција у Србији. Одговор преносимо у целости:

Актуелни министар рударства и енергетике Зорана Михајловић увек се јави када треба штитити интересе странаца у Србији. Тако је по ко зна који пут устала у одбрану по злу чувене стране мултинационалне компаније „РИО ТИНТО”, која где год је пословала у свету иза себе је оставила еколошку пустош, а сада је дошла и у Србију. Управо је за то најодговорнија садашња Влада на челу са Аном Брнабић и Зораном Михајловић, која је 24. јула 2017. године потписала „Меморандум о разумевању између Владе Србије и компаније РИО ТИНТО у вези са имплементацијом пројекта Јадар”. Њих две су највећи лобисти за стране интересе у владајућем режиму.

Позивамо Зорану Михајловић да нам наведе пример где „РИО ТИНТО” послује без негативних последица по животну средину и зашто друге државе у Европи не отварају руднике литијума када располажу резервама ове руде? Зар поменуте државе не желе економски развој по овом основу? Зашто би баш овде „РИО ТИНТО” улагао 450 милиона долара до краја ове године ако неће извући ко зна колико пута већи екстрапрофит и ако већ нисте дали дозволе за отварање рудника упркос томе што нема студија о процени утицаја на животну средину? Зашто „РИО ТИНТО” већ откупљује имања у лозничким селима ако им није одобрено отварање рудника? Да ли то значи да ће намештени референдум бити покриће за одлуку власти која је већ донета?

Који је домаћи економски интерес да страна компанија експлоатише наша рудна богатства са овако ниском рудном рентом, а овако високим ризиком за угрожавање животне средине?  Не само да српски сељаци неће моћи више да раде на својим њивама, већ неће моћи више ни да живе на својим вековним имањима. Шта је важније: рудник и остварење екстрапрофита за стране компаније или здравље наших грађана, заштита животне средине и производња здраве хране која ће дефинитивно бити битнија од било чега другог у 21. веку?

Оно што је посебно проблематично јесте да се Зорана Михајловић већ две деценије налази у свим властима иако за њу никада нико није гласао сем у западним амбасадама. Управо је она један од симбола корумпираног политичког система који се овде није мењао упркос променама на власти. Наравно да Двери нису против економског развоја Србије већ напротив – управо у очувању здраве природе, туризму и пољопривредној производњи видимо наш домаћи економски интерес. Ово питање није само еколошко већ управо политичко јер еколошки патриотизам за који се Двери залажу значи одбрану Србије од страних лобиста који би жртвовали и нашу еколошку и здравствену безбеност зарад интереса странаца и њиховог екстрапрофита.