Најстарији шљивик: Стабла стара два века и даље дају сочне плодове

Aриље – У Србији има преко 40 милиона стабала шљиве, од ње живи на хиљаде породица и направе се литри и литри

чувене српске љуте капљице. Међутим, само за један шљивик кажу да је најстарији, и то онај који се налази у селу Крушчица код Ариља, а посађен је према поједиим записама, чак 1896. године.

„Те шљиве посадио је ујак моје баке и на овом месту се налазе већ 124 године. Стабло се усукало као виолински кључ, али дрво и даље рађа. Сваке године по три пуне најлонске вреће уберемо са овог дрвета. Невероватно шта је све издржала, олује, ветрове, земљотресе и остала је на истом месту. Нису је уништиле ни штеточине, па су плодови крупни и изузетно укусни“, поносно каже власник овог шљивика, Василије Перовић за РИНУ.

Василије Перовић

Ова шљива на имању стоји као споменик, чува се и пази како би што дуже трајала и била сведок неких давних времена. Црвена ранка скоро два века мами плодовима, а како се чини, тако ће бити и наредних година.

„Никад је не би посекли, верујемо да је посебно дрво, чим је издржала толико дуго. Од њених плодова прави се и ракија сваке године. Укусна је као најлепше розе вино, а још је боља кад остоји у дрвеном бурету. Сву ракију произведену од старих шљива чувамо на посебном месту, јер како време пролази добија све спацифичнији и укус и мирис. Сви добро знамо да може да служи као лек за многе бољке, али и рањену душу“, рекао је кроз осмех Василије.

Шљива ранка од 120 лета

Село Крушчица смештено је на двадесетдругом километру кад се од центра Ариља крене ка Височкој бањи. Налази се на источним обронцима планине Златибор у долинама река Велики и Мали Рзав. Бог није штедео кад је овде делио природне лепоте, а Василије се нада да ће ово живописно место, где расту најстарије шљиве у Србији, постати село у које људи долазе на одмор, јер крије изузетан туристички потенцијал.

„Ружа ветрова, ваздух и шумовити пропланци, чине овај крај заиста нестварним. Клима је изузетна нарочито у летњим месецима, кад овде одмарају и душа и тело. Путна инфраструктура није баш најбоља, али се надам да ће нам надлежни помоћи“, изјавио је Василије.

РИНА/ГЗС