Тако да, када сам у Београду, устајем у пола шест, каже кроз смех Бошко Обрадовић, лидер покрета Двери, који нас је повео у шетњу кејом на Дорћолу и на пшенично пиво на једном од тамошњих сплавова.

Ту сазнајемо да је љубитељ крафт пива, односно пива домаће производње, која се последњих година развија у Србији.

– То је мали кућни бизнис прављења пива у малим количинама. Али за разлику од индустријских, бољег су квалитета и пунијег укуса. И наравно цена им је већа. Има их разних и волим да истражујем њихове укусе и мирисе, пошто имају специфичну арому – описује он на почетку интервјуа за рођендански број “Данаса“.

Током шетње кејом, јер воли шетњу поред Мораве у Чачку из којег је родом, шетачи га углавном препознају и мере погледом. Два младића са супругама му прилазе и поздрављају, уз речи хвале и подршке да буде истрајан у ономе што ради. Он застаје пружа руку, а једна од њих га пита како може да се прикључи Покрету. Обрадовић даје визиткарту и каже да му се заинтересовани будући дверјанин са Вождовца јави. Што он убрзо и чини. Недуго затим, за суседним столом на сплаву, две госпође из Ефективе, га поздрављају и захваљују на подршци. Уз то хвале и његове наступе у Скупштини Србије.

– Многи ме препознају, али у недовољном броју гласају за неме – шали се он.

С обзиром на то да је професионални политичар, јер је по уласку у Скупштину напустио рад у издавачкој кући „Цатена мунди“ где је био главни уредник издања, радни дани су му попуно испуњени. Пре тога је радио у чачанској библиотеци.

– Напредњаци ме у Скупштини, ваљда у жељи да ме увреде, зову Чачански Библиотекар. Они мисле да ме тако вређају јер је ваљда за њих тај посао увредљив… – прича Обрадовић.

Описујући радни дан каже да му је период од шест до девет најпродуктивнији део дана, јер након тога почињу дневне обавезе и звоњава телефона. Тада обично спрема говоре за Скупштину. Обавезе углавном завршава до десет сати увече, прича Обрадовић.

Током боравка у главном граду, како каже, готово да и нема слободног времена у којем не мора да се бави политиком и рушењем власти.

– Иако нисам ноћни тип, мерак ми је да увече идем иза Храма Светог Саве на пиво и кобаје на место које се управо тако и зове. Такође, волим да одем у Берзу пива недалеко од спортског центра Шумице. То је специјализована продавница пива. Имају велики избор крафт пива – наводи он.

Слободно време у Чачку се потпуно разликује од оног у Београду и то је обично викендом. Сви политичари, како каже, се посебно труде да своје ограничено слободно време испуне догађајима у којима су са породицом. Осим супруге и деце, редовно посвећује своје време и родитељима и брату.

– Кад се вратим из Београда, проверим да ли су деца обавила своје кућне и школске обавезе и задатке. У седмочланој породици, мислим да мора тако. Свако нешто мора да уради и допринесе. Син баца ђубре и иде у набавку хлеба и пецива. Ћерке су задужене за сређивање куће, усисавање, пеглање… Супруга их све надгледа и покрива пропусте. Трудим се да идем на родитељске састанке, али због природе посла разредне старешине су спремне и да ме приме ван тих термина – описује он.

А на питање да ли је строг отац, одговара да није и да му супруга стално говори да мора мало да „затегне“. Упитан да ли бије децу, каже да су она већ велика, али да је док су били мањи знао да их лупи по гузици, „јер кад су мали врло често не схватају какве глупости праве“.

– Сада, кад су велики, углавном све решавамо разговором – прича Обрадовић. Када је о његовим кућним обавезама реч, каже да је он редован на пијаци.

Најчешће са супругом шета или трчи обалом Мораве, а од ове године уводе и вожњу бициклом. Осим тога, са њом посећује културне и музичке манифестације у Београду или у Чачку.

– Недавни концерт поводом 60. рођендана Владе Дивљана је нешто најлепше што сам у животу доживео када је реч о музици. Окупили су се сви који нешто значе или су значили на музичкој сцени екс Југославије. А ја сам одрастао уз ту рокенрол музику. Сада једва чекам повратак Нелета Карајлића и Забрањеног пушења у августу. Озбиљно се спремам за тај дан – усхићен је Обрадовић. У Чачку излази у Српски паб, култно место, како каже, на којем се одржавају свирке и где је најопуштенији.

Страст породице Обрадовић је праћење утакмица кошаркашког и фудбалског клуба Црвена звезда, али и КК Борац. Одгледали, наводи, читаву јако добру сезону и европске утакмице. Син му игра кошарку у млађим категоријама КК Младост, а Обрадовић редовно прати његове утакмице.

– Сви обожавамо „Летњи кош“, турнир на Желову, на теренима клуба Железничар. Сви смо по цео дан и вече тамо. Уживамо у игри и дружењу – описује он.

Како додаје, прошле године је организовао први састанак свих Обрадовића који су потекли из једне куће из села Вранићи.

– Овог викенда је други сусрет. Има нас око 70, рачунајући зетове и снаје. Деца се друже и упознају, јер је јако важно да се не отуђе од најблискијих. Уз тај годишњи сусрет, лично су ми важни сусрети и дружење са људима из основне и средње школе и екипом са студија из студентског дома Рифат Бурџевић. То су три екипе које ми доста значе у животу – прича нам Обрадовић.

На власти у Чачку су напредњаци па смо питали Обрадовића када ће да освоји тај град.

– Чачак ће 2020. бити први град у којем ће Двери освојити власт. Све је осмишљено и ради се на реализацији. Недавно је формиран и изборни штаб – уозбиљио се лидер Двери.

А када је о једној од најактуелнијих тема на опозиционој сцени реч, обједињавању опозиције, и Драгану Ђиласу који ради на формирању Савеза за Србију, реч, Обрадовић каже је предуслов свих разговора са свима из опозиције, укључујући и Ђиласа, став о Косову и евентуалном правнообавезујућем споразуму. Он жели да чује Ђиласов, али и свих других о томе. Не спори могућност договора о борби за фер изборне услове и слободу медија, али за озбиљнију сарадњу и договор, наглашава да је црвена линија Двери став о Косову.

ГЗС/ Данас, Лидија Валтнер