Бајка на Јелици: крчма без кључа, конобара и ценовника

Јежевица на Јелици – Србима ништа лакше него да се окупе у кафани, свеједно имали – немали. Тако се јуче на

Јелици састало старо фудбалско друштво, негдашњи играчи, судије и тренери из Чачка, Љубића, Трбушана и из Јежевице, сетили се млађих дана и, шта би друго, заузели место за трпезом у крчми „Код Јокса”.

Многи су били спремни да одустану после прве тачке – сир, кајмак, проја и кромпир испод сача – али то бејаше само почетак низа ђаконија који не може да се заврши без вруће прасетине.

Домаћини су Рашко Јоксић, завичајац ту у Јежевици који држи крчму, његова супруга Данијела, рођена Београђанка из Цвијићеве улице у срцу српске престонице, и Рашков брат Драшко. А вођа параде познати спортски радник из Чачка Слободан Јакшић Јакша.

Старо фудбалско друштво у кафани „Код Јокса”

Овом јеличком клисуром, 11 километара југоисточно од Чачка, доминира манастир Јежевица, подигнут још у 14 столећу, док се Србија још није сучелила са најездом Османлија. Кроз хлад брестова и буквишта и музику косова из крошњи, протиче бистрик – Јежевачка река и наставља својим путем, низбрдо. На другој обали речице Јоксићи су подигли необичну крчму, јединствену по много чему.

- Не закључавамо је. Кад наиђу људи ујутро, са Грујиних ливада, Брезовица, Рајца или Бањице, сврате сами, попију штогод и плате по свом осећају, остављајући новац испод пепељаре – каже Рашко Јоксић за Глас западне Србије.

Манастир Јежевица, јуче

То је, ваљда, једина крчма у држави која освиће без кључа, конобара и ценовника.
Рашко је, иначе, годинама играо фудбал у Борцу из Чачка и Полету из Љубића, сада се окренуо родним планинским странама и другом послу.

- Имамо четири хектара воћњака, јабука, крушака, шљива и купина и радујемо се сваком новом дану, задовољан сам на живот – рече нам Рашко.

Поздрависмо се у одмаклој ноћи а он из руке пружи поклон за Глас западне Србије: стару троношку која би могла бити његово годиште.

- Имам пет оваквих столичица, понеси ову – рече нам добар човек са Јелице.

ГЗС