цензус спуштен на три одсто. И поред тога, ниједан од лидера странака које неће имати посланике, осим Зорана Живковића и Сергеја Трифуновића, није ни поменуо, а камоли понудио или поднео оставку.

Ни 12. парламентарни избори од увођења вишестраначја 1990. године, по свему судећи, нису донели политичку одговорност лидера странака чије су листе, најблаже речено, подбациле. По традицији, без обзира на резултате избора и чињеницу да су многи добили број гласова у нивоу статистичке грешке, председници поражених партија настављају, како они то воле да кажу, да се боре.

Зато политичка сцена у Србији већ деценијама има мање - више иста лица. Војислав Шешељ, Чедомир Јовановић, Ненад Чанак, Велимир Илић, Саша Радуловић... уредно се, из избора у изборе, ретким гласачима захваљују на подршци, али никако да се странци захвале на сарадњи. Другим речима, не подносе оставку.

Истине ради, сви они су, осим Илића, до јуче били посланици, али су могли на претходним председничким и локалним изборима да увиде како стрмоглаво јуре странпутицом, заједно са својим странкама. Како сада ствари стоје, са политичке позорнице пре ће се изгубити њихове странке него они сами.

Изузетак од правила би могао да буде председник Нове странке Зоран Живковић, који је јуче најавио повлачење са лидерске функције пошто је коалиција коју је предводио "Нек падну маске" освојила свега 0,3 одсто гласова.

“Мислим да треба да се промени део руководства, пре свега председник. Ја се нећу кандидовати. Ту сам на располагању свима који мисле да моје искуство може бити корисно”, нагласио је Живковић и додао да се више неће кандидовати ни за једну функцију.

Председник ПСГ Сергеј Трифуновић најавио је да ће понудити оставку, али и да ће наставити борбу.

Доктор политичких наука Душан Спасојевић сматра да већина лидера странака које су остале испод цензуса неће отићи са сцене.

“Код нас председници партија јако дуго остају на политичкој сцени без обзира на резултате. То је саставни део нашег политичког живота. Свака количина моћи боља је него немати никакву моћ. Довољно је, примера ради, видети СПО и схватити како то изгледа. Шта онда очекивати од младих странака”, наглашава Спасојевић за "Блиц".

Како каже, многи од лидера странака не подносе оставку јер немају алтернативу.

“Како, рецимо, Ненад Чанак да одустане да се бави политиком када има шансу да буде покрајински посланик. А 30 година је већ у политици. Поставља се питање шта је алтернатива тим политичким лидерима у Србији. У САД бивши председници државе предају, на пример, на факултету, док је код нас Борис Тадић алтернативу пронашао на челу једне партије. С друге стране, ниједан од тих лидера нема притисак од странке да мора да иде са функције”, објашњава Спасојевић.

Политиколог Цвијетин Миливојевић наглашава да је ретко који лидер странке кроз историју преузео одговорност за изборни неуспех.

“Мислим да је једино Војислав Коштуница 2008. године прво распустио парламент након проглашења независности Косова, иако је могао да формира владу са СРС и СПС, а потом и напустио странку првом приликом када ДСС није ушао у парламент. То је био једина фер оставка, колико се сећам”, подвлачи Миливојевић.

Како кажу, највећу кривицу за лош резултат на изборима требало би да сносе странке које нису испоштовале Споразум са народом о бојкоту избора.

“Они су прекршили тај договор, изашли на изборе и доживели неуспех. Зато би сви морали да поднесу оставке. Такође, и лидери бојкот опозиције би морали да оду уколико сада након избора не успеју да анимирају грађане који због њих нису гласали. Њихови гласачи очекују сад нешто видљиво, било кроз акције, било кроз одређене видове грађанске непослушности”,закључује Миливојевић.

Дачића од оставке сачували освојени мандати

Лидер социјалиста Ивица Дачић изјавио је пре избора да ће се повући са те функције ако коалиција са Јединственом Србијом не освоји више гласова него на претходним изборима за народне посланике. Ипак, након избора, Дачић је истакао да нема разлога за оставку јер је коалиција, без обзира на мање гласова, освојила више посланичких мандата него 2016.

Вучићева видовданска најава

Политиколог Цвијетин Миливојевић наглашава да би актуелни председник Србије Александар Вучић могао на личном примеру да покаже како се преузима политичка одговорност и држи дата реч и тако придобије уз себе и грађане који нису гласали за њега.

“Вучић је крајем прошле године најавио да ће ови избори бити последњи где даје свој ауторитет странци и да ће се на Видовдан повући са чела СНС-а. Мислим да би након одласка у Москву и Вашингтон, где ће сигурно бити под притиском, било добро то да учини и завреди подршку свих грађана”, истиче Миливојевић.

Блиц, М. Ташковић / ГЗС