које обухвата у 12 поглавља неке од беседа што их је ауторуу диктафон изговорио др Артемије (Марко) Радосављевић, негдашњи владика рашко – призренски, којег је Српска православна црква рашчинила.
Артемије се замонашио у навечерје Аранђеловдана 1960. у манастиру Ћелије а у вечност се преселио пре годину, на Аранђеловдан 2020.

„У небројеним шетњама, заједничким путовањимаи владикиним гостовањима у дому мојему, имао сам благослов да снимам наше разговоре вођене у тим приликама. Из обиља снимака за књигу сам одабрао мању руковет да бих са читаоцем поделио тај благи, тихи шапат с којим ћемо прошетати, у дванаест наставака, са овим божјим човеком кроз његов живот. Од босоножја кад је водио волове по лелићким гудурама, до Голготе на којој су га, с Христом његовим и нашим, распињали прогонитељи. Па све до оног дана кад га је Господ на крилима Аранђела Михаила преселио у вечност. Он је, до потоњег издиханија, благодарио Богу за све. И, гле чуда, благодарио је и својим прогонитељима што су му пружили прилику да страда за Христа својега и веру његову” - каже Милоје Стевановић за Глас западне Србије.

Разговори Милојеви са Артемијем у трајању од стотину сати објављени су у звучном виду на интернет страници borbazaistinu.rs и из тог извора сачуњена је ова књига, преписом разговора у укупном трајању од шест и по сати, а цела звучна књига објављена је и на интернет страници Епархије рашко – призренске у егзилу. Стевановић је, иначе, јуна 2010. године поклонио своје комплетно народно село у Лозници на Јелици код Чачка, осам хектара земље и грађевине, монаштву манастира Црна Река код Рибарића, које је тада напустило храм и РП епархију.

ГЗС