Убијено је 18 сељака, присталица Народне радикалне странке, а рањено 21. Ова буна је била једна од многих у бурној унутарполизичком животу Србије у 19. веку, а једна од најупечатљивијих на концу владе династије Обреновић.

Фото: Глас западне Србије

Потомци настрадалих, представници Библиотеке општине Лучани и представници Народног музеја у Чачку присуствовали су данас полагању венаца у славу погинулима.

„Највише устаника из Драгачева, а међу највише и из целог чачанског краја, у време српских устанака за ослобођење од турске власти, дало је управо ово село. Горачићи су све до друге половине 20. века били највеће и најмногољудније село у Драгачеву. Након ослобођења од турског ропства, прецизније од издавања Трећег хатшерифа 1833. године у аутономној Кнежевини Србији у потпуности је укинут феудализам, те она постаје земља слободних сељака. Ова „слобода“ коју већина народа, не само у Турској, већ и у читавој Европи није имала, постала је елемент српског идентитета и важан гравитациони чинилац за велику миграцију неослобођених Срба из околних крајева. Ова „слобода“ пре свега се односи на спољни карактер, односно одбијање страног господарства, међутим, Србија је пред собом имала и другу и важну битку за стицање друге слободе — унутарполитичке. Притиснут све чешћим бунама кнез Милош пристаје на Устав, након чега ће ускоро и абдицирати, чиме се стуче први корак ка освајању и те друге, политичке „слободе“. Она је у почетку била резервисана за уски круг малобројног образованог и варошког становништва. Први корак ка омасовљавању политичке борбе донело је оснивање Народне радикална странка 1881. године, односно њеним уласком у српска села и укључивањем сељака у политички живот, чиме настаје нова етапа у политичком животу Србије”, рекла је Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку.

Меморијални музеј Горачићке буне отворен је 29. новембра 1968. године.
Горачићи имају једно од најистакнутијих места у историји целог чачанског краја, не само Драгачева, у 19. веку. Најстарија црква у Драгачеву саграђена је 1807. године и налази се под заштитом државе као споменик културе.

ГЗС