нису штетне за људску исхрану. Напротив, Агенција их препоручује. Ускоро су у друштво црва из брашна додати, такође са јестивим својствима, путнички скакавац (locusta migratoria) и кућни цврчак (acheta domesticus).
-Ми смо ову новост већ уврстили у наш наставни програм и три поменуте врсте инсеката обрађивани су у саставу предмета Јестиви и лековити природни ресурси. Он је изборни, на другој години – каже професор др Горан Марковић, шеф катедре за биологију Агрономског факултета у Чачку.
Седморо наших истраживача, које је предводио Игор Јајић са Агрономског факултета у Новом Саду, недавно је у свом огледу испитивалo својства црва брашнара. Инсекти су гајени у инкубатору, под контролисаним условима у пластичним кутијама, а мешавина хране садржала је 400 грама пшеничних мекиња, 250 г. сушених јечмених клица, 50 г. јечмених пахуљица, 200 г. сушених овсених клица, 50 г. освесних пахуљица и 50 г. пивског квасца у праху.
Комадићи јабуке су распоређени преко тога како би се обезбедила додатна влага за инсекте.
Црви су напослетку просејани а затим стављени у посуду са кључалом водом и кувани 180 секунди. Провером на гасном апарату, опремљеним пламеним јонизујућим детектором, утврђено је да инсекти поседују висок садржај незасићених масних киселина (добре масти) и истраживачи су, на основу свега, утврдили да би ларве могле бити погодне као храна за животиње због своје високе биолошке вредности.
А какав је путнички скакавац за јело? Мезете га сваког дана милиони становника планете јер је богат извор беланчевина. После исцрпне научне процене EFSA утврдила да је безбедан за исхрану и нешкодљив, мада може изазвати реакцију код алергичних на љускаре и мекушце.
Трећи из овог нама чудноватог друштва, кућни цврчак (попац) је такође јестиви инсект. За људску исхрану гаји се у Азији и Америци и они који воле овај залогај процењују да ће у Азији потиснути многе домаће врсте цврчака, благодарећи свом изузетном укусу.
На сто се износе пречени на суво или пржени у дубоком уљу, а често се мељу да би се добило цврчково брашно.
Кућни цврчак је богат извор беланчевина а у Швајцарској је још 2017. званично одобрен за употребу у прехрамбених производима.
Да ли ће наш народ, у којем живе бројне присталице масне прасетине и свадбарског купуса, брзо и радо прихватити нови српски тањир, где бораве црви, цврчци и скакавци?
Tешко, засад.
ГЗС/ Г. Оташевић
