мишљења је да држава треба да оформи научну установу која ће се бавити ригорозном контролом увезеног семенског кромпира јер како каже многе болести стигле су са увезеним семенским кромпиром.

„Ево узмимо на пример појаву лептирице, није она настала код нас, стигла је са новим увозним сортама као уосталом и остале болести. Ове године осим жичњак у растреситијим њивама дошло је до масовне појаве лептирице која је проузроковала много штете а највише је било на великим температурама у августу месецу, оне су тада положиле јаја и црв је радио у кртоли”, каже Петровић.

Он истиче да проблем са лептирицом не престаје након вађења кромпира већ да се наставља и током његовог складиштења и то у магацинима који нису типа хладњаче, јер она престаје да ради само на ниским температурама.

Бранко Петровић, фото: Агропрес

„Ми имамо хладњачу где складиштимо кромпир и где температуру обарамо на четири степена, и тачно се види када кромпир пребирамо да испод палета остају угинуле лептирице. Та појава направила нам је огомне проблеме и штету ове године. Мислим да се ми произвођачи кромпира морамо да се распитамо детаљније о овом проблему јер нам је то направило огромне штете”, закључио је Петровић.

И његов колега и комшија Горан Павловић је сличног мишљења и како тврди из године у годину се појављује све више разних нових болести и вируса.

Горан Павловић, фото: Агропрес

„Сви ми који се озбиљно бавимо овом производњим морамо озбиљно да будемо информисани о свему томе и које препарате треба да користимо и како. Чим ухвати пламењача одрази се на род, квалитет семена и то се одмах види и то онда нико неће да купи, такав заражени кромпир боље је бацити него садити

Агропрес / ГЗС