па до врућег пeчења, кабларског јагњета и прасета, гулаша и роштиља по наруџбини.

Излетиште код Оџе на Каблару, фото: ГЗС

Овај човек је једанаесто колено својих предака, а кућа коју је преправио саграђена је 1927. године, а с обзиром на то да у овом селу нема ни продавнице, ни кафане, циљ је да се село оживи и да се овде житељи Врнчана састају где би могли да разговарају и о сетви и о жетви, и о свему што их тишти или весели.

Мирис кабларског јагњета и прасета све до Аустралије, фото: ГЗС

„Ово село важи за вредне планинце, вредне ратаре, време је учинило да делимо судбину већине села у нашој земљи, али се стоички борим да ово моје место постане култно где би се људи састајали, опустили и разменили мишљења. Само излетиште и објекат се налази у непсоредној близини Каблара, крај кабласке школе. Схватио сам да је будућност и да никада не можемо да заборавимо оно одакле смо кренули и потекли, где смо први пут угледали плаветнило неба, те с тога сам и ја данас овде и поносно сваки минут времена овде уткам. Данас све то изгледа другачије, то је место за опуштање и друштвени живот мешатана овог краја“, где је Жељко и одрастао. Он је додао да сви са његовог излетишта оду са осмехом он им се захвали, а људи то све враћају поновним доласком на овај кабларски вис.

На кабларски начин, фото: ГЗС

Иначе, Жељко Антонијевић са својом је победник Гулашијаде највеће гастрономске манифестације у Пријевору.

Марко Мићић Кабларац из Аустралије на излетишту код Оџе на Каблару, фото: ГЗС

На ово кабларско излетиште случајно је свратио и Марко Мићић који је у Аустарлију отишао пре 34 године и никада није заборавио мирис прасетине са Каблара. Међутим, пре 15 година, у Аустралији је одобрено  да могу да се спремају специјалитети од кенгура , па  овај човек имао је прилику да буде дегустатор у разним облицима. Данас је месо одкенгура деликатес у многим великим ресторанима широм света. Овај Кабларац тврди да између прасетине и кенгура нема разлике кад су на овалу и ту се не зна ко је бржи и спретнији, али се и те како разликује у квалитету меса. Кенгур је жилавији, другачија је припрема и више личи на зечетину упркос што се сматра да је дивљач. За овог човека су данас прасе и јагње наприкосновено месо на свету.

Марко Мићић Кабларац из Аустралије на излетишту код Оџе на Каблару, фото: ГЗС

Иако овај човек евоцира успомене од оног дана када је отишао са висова Каблара у далеку Аустралију никада није заборавио мирис „прагњета“ , то је за њега мирис који га увек прати у сећањима.

„И данас кад дођем у Србију, велики сам поштовалац и прасета и јагњета и свих мириса са падина Каблара где сам одрастао и подсете ме на детињство и младост када сам се отиснуо у свет и дуго то нисам доживео све до данашњег дана“, рекао је Марко Мићић, који је свратио у свој родни крај, човек који је провео три и по деценије у Сиднеју, једној од десет најлепших светских метропола, за њега су падине Каблара нешто што не може да се мери са тим.

Фото: ГЗС

Једна од гошћи овог излетишта такође каже да је ово место једно од најлепших.

„Ово је један од најдивнијих крајолика наше земље, где се природа удише пуним плућима и злата је вредно за сваког човека да буде у природи, посебно у овом делу Србије. Овде се могу видети прелепи меандри Западне Мораве, овчарско кабларска клисура и гдесе могу упознати најгостољубивији људи овог краја“, закључила је Данијела Миловановић, једна од гошћи излетишта на Каблару код Оџе.

ГЗС