у Чачку завршни рачун Модне конфекције „Рудник” из Горњег Милановца у стечају, која је банкротирала 7. марта 2016. године. Укратко: продајом пет „Рудникових” фабрика по разним местима Србије и из других извора у стечајну масу слико се 656 милиона динара, док су обавезе према повериоцима биле три и по пута веће и износиле су 2,32 милијарди.

На јавним продајама уновчени су погони у Аранђеловцу (за 29,6 милиона), Београду (77,5), Тополи (22), Горњем Милановцу (161) и Прањанима под Сувобором (9,2). Приде, ту су и приходи од продаје имовине на Новом Београду (26), наплаћена „Рудникова” потраживања настала пре покретања стечаја (37,3), по основу закупа (39,4) и префактурисаних трошкова (40,5).

Са друге стране, од 2,32 милијарде утврђених потраживања, стопостотно су намирене обавезе према првом (80 милиона) и другом (14) исплатном реду. У трећем исплатном реду, који обухвата бивше запослене, потраживања су износила 2,22 милијарде а исплаћено им је тек 157 милиона динара, или 7,10 одсто, јер није било више новца.

На рачуну стечајног дужника, крајем септембра ове године, било је 10,8 милиона динара, али то је резервисано за намирење трошкова стечајног поступка и исплату неких поверилаца који су резервисали то право. Дакле, на крају завршног рачуна стоји - нула. Агенција за лиценцирање предлаже Привредном суду да усвоји тај завршни рачун, утврди накнаду трошкова стечајног управника, закључи стечајни поступак, чему следи предлог Агенције за сопствено разрешење.

Иначе, МК „Рудник” настала је од кројачке радионице, крајем 1957, која је од основних средстава имала четири шиваће машине: две добијене од Црвеног крста, док су друге две раднице донеле од кућа. Шиле су вреће за паковање прехране, јоргане и душеке. Међутим, већ средином осамдесетих „Рудник” је био перјаница конфекције у СФРЈ, са 4.200 запослених , а поред поменутих фабрика у његовом саставу била је и „Дечја конфекција” из Краљева.

Г. Оташевић