međutim, takva situacija nije bila u čačanskom kraju.

U zasadu trešanja kod voćara Isidora Bogdanovića u čačanskom selu Trbušani, za sada je sve u redu, jer nije bilo jačeg nevremena.

„Na sreću kod nas nije bilo grada, ali nije bilo ni kiše mnogo, prekjuče je bilo više, međutim, prošli smo bez grada. U našim zasadima ovog proleća, nakveću štetu je naneo mraz koji je bio 20. aprila, tako da je i kod pojedinih sorti trešanja koje su imale manju lisnu masu tipa regine i kordije odnelo je rod čak i do 80 odsto. Sorte koje su imale više lista, njih je list zaklonio i sačuvao, pa je sa donje strane ostalo roda i više od očekivanog. Nevreme i kiše u ovoj fazi znaju da doprinesu pucanju trešanja, ali ovde u mom trešnjaru za sada nema pucanja plodova. Inače, ako bi nastavile padavine u ovoj fazi roda trešanja moglo bi doći do štete”, rekao je Isidor Bogdanović, voćar iz Trbušana.

Uključenje emitovano u emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji

On je istakao da je ovih dana bilo straha od toga kuda se oblaci kreću i da li su gradonosni.

„Primer je kada počne od Ovčara, obično se razdvoji niz planinu Jelicu i ta planina je uvek, gledajući neki godišnji prosek, uvek ima više padavina, nego što ih imamo mi ovde u ravnici. A kada dolazi oblak od Kraljeva nije svejedno, tada su najveći uslovi za štetu na usevima. Kada su u pitanju ostale vrste voće koje uzgajamo, kao što je kajsija, tu je malo doprineo mraz, loša oplodnja i ispostavlja se da rane sorte kajsija imaju bolji rod, nego ove kasnije. Znači, da nije u pitanju mraz, jer su morale da stradaju više od mraza ove rane sorte, nego što bi ove kasnije”, pojasnio je Bogdanović.

Foto: Print Screen

Na sreću u čačanskom kraju nije bilo štete od grada, bilo je ponegde sporadično sitnijeg grada paraćeog kišom.

„Moramo reći da je maj, uz mesec jun period sa najvećom prosečnom količinom padavina u toku godine, tako da ova količina padavina uobičajena za ovo doba godine. Od lokaliteta do lokaliteta se verovatno razlikovalo negde je bilo malo više kiše, negde malo manje, ali s obzirom na to da su raniji meseci februar, mart i da je bila nlaga zima, bilo je dosta sušno, pa kiša koja je pala, praktično je dobro došla voćarima”, rekao je dr Nebojša Milošević, ispred Instituta za voćarstvo.

Milošević je naglasio da se na štetu od grada može delovati jedino preventivno.

„Prvo to se radi ispaljivanjem protivgradnih raketa, što nije u nadležnosti voćara i proizvođača ili na takav način da se postavljajuu protivgradne mreže ili u krajnjoj liniji osiguranjem zasada. Neki radovi u zasadu posle grada praktično ne mogu da spreče štetu, već mogu samo na neki način da minimalno ublaže posledice da eventualno ne dođe do pojave truleži kod vrste voćaka koje su u fazi početka ili punog zrenja, kao što je tzo u ovom slučaju na primer trešnja. Ako je došlo do oštrećenja od grada, moralo bi da se deluje primenom fungicida, ali se moar voditi računa o karenci, s obzirom na toda plodovi idu u prodaju, te da ta karenca bude što je kraće moguća i da se ispoštuje, što znači da se ti plodovi ne beru i ne plasiraju na tržište ukoliko karenca nije ispoštovana”, zaključio je Milošević.

GZS