и климатског плана Србије за период до 2030, са визијом до 2050. године да је његова примена шанса за развој целе земље.
Мања емисија гасова са ефектом стаклене баште за 40 одсто у односу на емисију која је у Србији била 90-их година, обновљиви извори енергије у финалној потрошњи више од 40 одсто до 2030. и нови начини производње електричне и топлотне енергије, као и излазак из производње на фосилна горива, део су националног енергетског и климатског плана до 2030, рекла је Михајловићева.

Национални енергетски план представљен је на свечаности у Југословенској кинотеци, а Михајловићева је рекла да ће држава урадити све да се тај план спроведе, без обзира колико били велики изазови на том путу, јер управо тај план представља могућност раста и развоја, не само у домену енергетике, већ на нивоу читаве земље.

"Ово је могућност да отворимо нова радна места и имамо нове технологије, ово је, такође, могућност да мислимо на будуће генерације", поручила је Михајловићева.

Сматра да је тренутак да се учини све, како би се у Србији електрична енергија користила из нових реверзибилних хидроелектрана, али и да се диверзификују наши простори када је у питању набавка гаса.

Додала је да је сада време када Србија треба да покаже да је могуће подићи енергетску ефикасност и димњаке који загађују околину заменити другим, који неће имати штетне емисије гасова.

"Ове одлуке које доносимо данас даће резултате тек за неки број година који је испред нас", рекла је Михајловићева.

Поручила је да је овај план само почетак рада на унапређењу квалитета живота у Србији и очувању животне средине, а да је намера ресорног министарства да план буде транспарентно представљен и грађанима и надлежним институцијама, како би били свесни његовог значаја и допринели његовој реализацији.

Догађају су присуствовали и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре и директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски.

Спремна Уредба за угрожене када струја поскупи

Реално је да ће доћи до поскупљења струје, поручила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић и истакла да је припремљена Уредба о енергетски угроженом купцу, која ће помоћи онима који не буду могли да плате струју, гас или топлотну енергију.

"Без обзира на то кад буде дошло до повећања цене електричне енергије, Министарство рударства и енергетике је спремило Уредбу о енергетски угроженом купцу, јер смо свесни да постоје домаћинства у Србији која не могу да плате цену ни гаса, ни топлотне, ни електричне енергије", рекла је Михајловићева.

Сматра да је потребно да цене електричне енергије буду више, али и да је потребна помоћ онима који су социјално угрожени, те је додала да је уредба управо из тих разлога и донета.

Објаснила је да ће се Уредба односити на већи број домаћинстава него што је то раније био случај, јер су промењени критеријуми, и односиће се и на топлотну енергију.

"Уредбом ће плаћати нижу цену и на тај начин смо с једне стране помогли домаћинствима, а с друге стране, дали могућност Агенцији за енергетику Србије да, када добије захтев од Електропривреде Србије, цену електричне енергије повећа", казала је Михајловићева.

Изразила је уверење да ће до поскупљења струје убрзо доћи, али да не може да говори о томе колико ће повећање бити, јер то, каже, није у надлежности њеног Министарства.

Земље Отвореног Балкана отворене за сарадњу у области енергетике

Србија, Северна Македонија и Албанија, у оквиру иницијативе Отворени Балкан, показале су спремност да у време енергетске кризе буду солидарне и раде на заједничким пројектима у домену енергетике, поручила је министарка Михајловић.

Она је подсетила да су министри три земље разговарали у Тирани о унапређењу сарадње у области енергетике и оформиле радну групу.

"Очекујем да радна група врло брзо почне са радом и да пре главног састанка у оквиру иницијативе Отворени Балкан у септембру имамо одређене информације и предлоге, да знамо са којим капацитетима располажемо и где можемо да помогнемо једни другима ако буде потребно", рекла је министарка.

Истакла је да је главни приоритет радне групе да се осмисле решења за заједничко превазилажење проблема везаних за снабдевеност енергентима ове зиме.

Такође, навела је да ће радна група радити на потенцијалном заједничком инвестиционом плану, како у области енергетике, тако и у области гаса.

"Србија и Северна Македонија ће радити на гасној диверсификацији и сада је јасно, ми ћемо правити конектор између две земље, а Србија је заинтересована да разговара са Албанијом око ЛНГ терминала који ова земља треба да гради", казала је министарка.

Она је додала да три земље размишљају и о заједничкој соларној електрани, као и заједничком балансирању, које је важно за енергетску стабилност читавог региона.

ГЗС / Танјуг