косачка моба у организацији Удружења грађана „Мајкина душа”, која је и ове године окупила косаче из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Након окупљања у дворишту етно ресторана косачи су са организатором и посетиоцима заједно продефиловали Каменом Гором до ливаде где је се такмичење одржавало. Поред старих изворних песама околним брдима одјекивао брус којим су ови вешти косци оштрили косе, како би што пре стигли од старта до циља. Поред брзине, такође, је стручни жири оцењивао вештину и начин ручног косења.

Фото: Боривоје Илић

Ливаду у Шајиновом крају, која је била спремна за кошење, учесници мобе су покосили за „тили час”, а зрели откоси оборени људском снагом још увек чувају тајне старих косача. Након завршеног такмичарског дела покосили су и остатак ливаде уз смех и песму, баш као што су њихови преци радили пре много година. Потом су се вратили у етно ресторан где су уз косачки ручак сачекали проглашење победника и уручење награда.

Победник Кочачке мобе Радмило Ђуковић, фото: Боривоје Илић

Победник овогодишње косидбе је Радмило Ђековиц из Пљеваља, који је понео титулу најбољег косача, друго место је Славиша Човић из Камене Горе, док је треће заузео Драгољуб Кијановић, такође из Камене Горе. Након доделе награда организатор Жељко Кијановић уручио је захвалнице људима који су све ове године били уз њега, а и дан данас му помажу при организацији Косачке мобе.

„По девети пут се састајемо овде у мом родном селу како бисмо сачували традицију и вештине ручног кошења. Увек то буде један леп дан где се окупе моји пријатељи, као и косачи из суседних држава, али и из разних градова широм Србије од Косова па до Војводине. Циљ ове манифестације је да се друже људи и да дођу они који знају да косе, али и они који не знају, јер баш овде имају прилику да науче, а остале вештине ће стећи у даљем искуству. Врло сам задовољан овогодишњом мобом али ме увек разочара чињеница да младе људе не занима овај вид очувања традиције, надам се да ће се наредних година окупљати већи број омладине где ће уз дружење да краду занат од старих косача”, прича Кијановић и додаје да му је срце пуно када се косачи окупе на његовој ливади и та слика оде далеко у свет баш из Камене Горе.

Организатор уручио награде најуспешнијим косачима, фото: Боривоје Илић

Косачи имају исто мишљење по питању награда, сигурни су да је важније учествовати, него победити, али ипак награда сваком добро дође, јер сваког учесника мотивише да учествује и наредне године.

„Из Пљеваља сам дошао овде у Камену Гору, јер сматрам да је ово једна права српска манифестација, која има традиционални дух. Никада награда није мера нечијег успеха, сви смо ми победници јер смо решени да овај занат сачувамо од заборава”, каже Радмило Ђуковић, победник девете Косачке мобе.

Тринаестогодишњи Иван Брашњевић повео коло на сред села, фото: Боривоје Илић

Уз косачки ручак, уместо чаканца и баквице, одјекивао је звук гусала вештих горштака са високих брда између Пријепоља ,Рудог и Пљеваља. Целу церемонију употпунио је прибојски оркестар који је својом песмом развеселио присутне госте, али и учеснике, који су на тек покошеним откосима заиграли Ужичко коло, док је коловођа био тринаестогодишњи Иван Брашњевић. Жеља организатора је да се и наредних година окупљају у великом броју, али да међу учесницима буду млади момци, који ће наследити старе косаче веште овом већ заборављеном занату.

ГЗС/Боривоје Илић