Смештен је на каменој узвишици која се стрмо спушта у Солотушку реку, тако да му је са севера, запада и истока немогуће прићи. Близина планине Таре, колоритан простор на коме се налазе остаци замка и бројне легенде о Солотнику допринеле су да он постане све привлачније одредиште за туристе и посетиоце жељне авантуре и упознавања са витешким временима српског средњег века.
У претходних пар година обављани су радови на рашчишћавању на локацији, извршено снимање терена, снимљене геометарске подлоге и урађено геомеханичко снимање терена. Направљен је пројекат постојећег стања, а Општина Бајина Башта је већ издвојила средства за израду пројектно - техничке документације за Пројекат конзервације, санације и oбнове средњовековног замка Солотник.
Општина Бајина Башта има у плану да до краја године спроведе јавну набавку за израду пројекта који ће предвидети целовиту обнову средњовековног замка Солотника на основу свих сачуваних материјалних података, при чему је потребно презентовати габарит читавог комплекса и његов волумен са свим грађевинама у простору. Ревитализација замка подразумева увођење функција у унутрашњи простор, тако да се кружна кула и дворана могу користити како за презентацију налаза са самог локалитета, тако и за промоцију културно - историјских вредности овог средњовековног утврђења и подручја на коме се локалитет налази. Имајући у виду специфичну локацију комплекса, удаљеност од урбаних насеља неопходно је да се пројектом предвиди и снабдевање електричном енергијом и водом.
Пројекат УГ Биос Бајина Башта „Презентација културно-историјског наслеђа општине Бајина Башта“ суфинансиран је средствима Општине Бајина Башта.
Иначе, о самом замку се из историјских извора може врло мало сазнати. Сматра се да је утврђење подигао непознати српски великаш у XIV или XV веку, са циљем да се осигура трговачки пут између Старог Ужичког града и Вишеграда. Данас су на стеновитом платоу изнад Солотушке реке, 10 километара од Бајине Баште, видљива масивна и још увек релативно добро очувана зидна платна позносредњовековног замка Солотника који је археолошки сондажно истражен током 2007. и 2008. године од стране археолога Филозофског факултета у Београду под руководством др Ђорђа Јанковића.
У последњих пар година извршена су додатна археолошка истраживања и припрема пројекта постојећег стања за овај фантастични средњовековни дворац. Цео посао је реализован под вођством професора Мирка Ковачевића, архитекте са огромним искуством у области средњег века и научника који ради на пословима обнове наше највеће светиње, манастира Хиландара. Надзор над радовима обављао је Завод за заштиту споменика културе Краљево, а испред њега је радове на терену пратила Гордана Гаврић, истакнути археолог.
Локалитет Кулине у Солотуши представља вишеслојно налазиште са траговима насељавања из гвозденог, касноантичког - рановизантијског и средњовековног доба.
Сам дворац има приближно трапезоидну основу димензија 20 х 30 метара и бедеме дебљине од 1, 2 – 1, 7 до готово 4 метра, грађене од притесаног камена и трпанца у средини. Имао је кулу на југоисточном углу неправилне кружне основе, пречника око 9 метара, са сачуваним спољним лицем, сада под великом наслагом шута и обрушеног камена. Подаци из стручне литературе из средине 20. века говоре да су свега деценију раније зидови куле, пре него што се срушила, били сачувани у висини од 12 метара. Сами бедеми су тада имали висину до 7 метара, да би данас највећа очувана висина зида била забележена на јужном бедему дворца (4, 15 метара).
Унутар утврђеног простора замка су откривена два објекта. Спратна грађевина у северозападном делу дворца (означена као објекат А) очуваних зидова до 2, 5 метра висине са рупама за греде међуспратне конструкције, има улаз на источној страни и пећ у југоисточном делу. Њена подрумска просторија је неправилне квадратне основе димензија 8,7 х 9 метара, са улазом у југозападном делу. Културни слој овде је сачуван у дебљини од свега 20 центиметара, садржао је бројне уломке керамике, животињских костију, налазе оружја (врхови стрелица за самострел, делови мача, бојна секира), оруђа (ножеви и разне алатке), металне налазе (клинови, потковице, шарке, оплата), као и камену топовску ђулад, који су оквирно датовани у 15. столеће. Објекат се ослања на западни бедем на коме се налази (западна) капија са отисцима дебљих дасака од надвратника и пролазом који се сужава ка спољнем лицу у ширини бедема од 1, 6 метара. Јужно од капије виде се три прозора трапезоидне основе, готово квадратног отвора са унутрашње стране, а правоугаоног на спољнем лицу, са оквирима од комада сиге. Постоји и источна капија са очуваним нивоом пода и отисцима дрвених прагова са обе стране, чија дужина пролаза од 3,85 метара одговара дебљини бедема на том месту. Заштићена је предзиђем и кроз њу се улазило у замак.
Други објекат (објекат Б) у југозападном делу дворца, делимично је истражен и има прозорски отвор у западном зиду који је накнадно зазидан.
Откривена је још цистерна у североисточном углу замка, која има неправилну кружну основу и пречник 4, 2 – 4, 7 метара. Била је испуњена слојем гарежи и речног шљунка до дубине од 1,6 метара, када се појавио кружни отвор бунара који је грађен од камена у сухозиду и имао дубину око 4 метра.
Рановизантијски слој (4 – 6. столећа) опредељен је налазима грнчарије овог доба. Откривени су и делови зидова овог старијег рановизантијског утврђења на више позиција, испод или паралелно са позносредњовековним бедемима од којих се разликују малтером друге боје и структуре, као и ширином која износи од 0,80 – 1 метра. Један од њих је искоришћен и при градњи цистерне, тако да је његово северно лице обложено глином.
Један зид грађен у техници сухозида, паралелног правца са западним бедемом позносредњовековног дворца, према покретном материјалу – уломцима грнчарије и животињских костију, као и техници зидања, приписан је предримском утврђењу. Ретки уломци праисторијске керамике су пронађени и унутар објекта Б и изван зидова дворца са источне стране.
Са источне и јужне стране замка налази се ров, дубоко усечен у стену, ширине приближно око 4 метра. Са остале две стране зидови замка се пружају уз сам обод стеновите, неприступачне литице са које се пружа прелеп поглед низ долину Солотуше.
ГЗС
