Љубовији у наслеђе Римљани оставили мост: Латинска ћуприја постаје права туристичка атракција 


Danas oblačno i malo toplije, temperatura do 11 stepeni              Radovi na putu Ljig-Preljina              Dveri - Zdravstvo će nam biti prioritet              Trafostanica u Vinickoj uskoro pod naponom              Maksimovićima iz Žaočana potrebna pomoć              Fudbalski klub Sloboda dobio novi teren sa veštačkom travom              Gost Dnevnika zapadne Srbije Vuk Jeremić             

 
Љубовији у наслеђе Римљани оставили мост: Латинска ћуприја постаје права туристичка атракција
Trenutno na sajtu: 203       |       Podeli:
13.09.2022 | 0 коментар(а)



Љубовија - Скривен у кањону реке Љубовиђе, у близини села Доња Оровица , на траси старог путног правца који је повезивао Љубовију и Пецку,



налази се право историјско благо, Римски мост, у народу познатији као Латинска ћуприја ,који је од 1983.године под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.

Драган Павловић,Служба водича Планинарског савеза Србије, Фото: ГЗС

Римски мост у Љубовији вековима одолева зубу времена, али и ћудима реке Љубовиђе, градили су га Римљани у намери да премосте реку која се налазила на чворишту путева који су водили у три правца, ка старом граду Орловине, Соко граду и Сирмијуму, престоници римске провинције Доње Паноније, каже Драган Павловић, вишедеценијски планинар, секретар Службе водича Планинарског савеза Србије.


Фото: ГЗС

„ Мост је зидан oд камена трпанца , са зидовима од кречњака и сводом од тесаних комада сиге, везиван кламфама и затопљен оловом и као такав најбоље доказује какви у Римљани били градитељи. Више од две хиљаде година овуда су водили римски путеви, је је ово била рударска област.

Изнад овог моста, постојао је још један мост који је однела река, али Римљани су кроз кањон прокопали пут који и данас постоји и заливен је оловом. Пут води ка планини Медведник и ту се рачва пут за Ужице и за Ваљево , каже Драган Павловић.

У катастрофалним поплавама 2014.године, река Љубовиђа однела је мост од армираног бетона, али Римски мост одолео је набујалој реци .

 Фото: ГЗС

Јелена Тешић, директорка ТО општине Љубовија додаје додаје да је ова латинска ћуприја потпуно реконструисана 2016.године и представља један од 128 археолошких локалитета на територији Азбуковице, Подгорине и Рађевине.


Јелена Тешић, директорка ТО општине Љубовија,Фото: ГЗС

Оно што преостаје јесте већа промоција оваквих локалитета који су последњих година итекако видљиви , пре свега домаћим туристима .

Фото: ГЗС

Мост спаја две општине, Љубовију и Осечину и могао би постати права туристичка атракција овог краја, каже Тешић.


Римски мост све занимљивији домаћим и страним туристима, Фото: ГЗС

„ Од пандемије ковида , много тога се променило, домаћи туристи коначно су спознали лепоте азбуковачког краја.

Фото: ГЗС

Туристи, љубитељи активног одмора имају могућност да пешаче, планинаре, баве се алпинизмом и екстремним спортовима, али и да уживају на обалама Дрине у сплаварењу, роњењу .

 Римљани су врсним градитељством Љубовији оставили вредно наслеђе које је данас туристички бисер овог краја, Фото: ГЗС

Река Дрина, планина Бобија, кањони Трибуће, Сушице, Љубовиђе и Трешњице која је станиште белоглавих супова постали су видљивији на туристичкој мапи Србије, а захваљујући ваучерима Министарсва трговине, туризма и телекомуникација, многи су имали прилику да се у те лепоте увере јер су за свој одмор одабрали управо Љубовију и нису се покајали“, каже директорка ТО општине Љубовија Јелена Тешић.

 

 

 

ГЗС 

 

 

 




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


RIMSKI MOST JELENA TESIC DRAGAN PAVLOVIC LJUBOVIJA TURISTICKA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 











 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 150.268.938 посета
Тренутно на сајту: 203 посетилац(a)