налази се право историјско благо, Римски мост, у народу познатији као Латинска ћуприја ,који је од 1983.године под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.
Драган Павловић,Служба водича Планинарског савеза Србије, Фото: ГЗС
Римски мост у Љубовији вековима одолева зубу времена, али и ћудима реке Љубовиђе, градили су га Римљани у намери да премосте реку која се налазила на чворишту путева који су водили у три правца, ка старом граду Орловине, Соко граду и Сирмијуму, престоници римске провинције Доње Паноније, каже Драган Павловић, вишедеценијски планинар, секретар Службе водича Планинарског савеза Србије.
Фото: ГЗС
„ Мост је зидан oд камена трпанца , са зидовима од кречњака и сводом од тесаних комада сиге, везиван кламфама и затопљен оловом и као такав најбоље доказује какви у Римљани били градитељи. Више од две хиљаде година овуда су водили римски путеви, је је ово била рударска област.
Изнад овог моста, постојао је још један мост који је однела река, али Римљани су кроз кањон прокопали пут који и данас постоји и заливен је оловом. Пут води ка планини Медведник и ту се рачва пут за Ужице и за Ваљево , каже Драган Павловић.
У катастрофалним поплавама 2014.године, река Љубовиђа однела је мост од армираног бетона, али Римски мост одолео је набујалој реци .
Фото: ГЗС
Јелена Тешић, директорка ТО општине Љубовија додаје додаје да је ова латинска ћуприја потпуно реконструисана 2016.године и представља један од 128 археолошких локалитета на територији Азбуковице, Подгорине и Рађевине.
Јелена Тешић, директорка ТО општине Љубовија,Фото: ГЗС
Оно што преостаје јесте већа промоција оваквих локалитета који су последњих година итекако видљиви , пре свега домаћим туристима .
Фото: ГЗС
Мост спаја две општине, Љубовију и Осечину и могао би постати права туристичка атракција овог краја, каже Тешић.
Римски мост све занимљивији домаћим и страним туристима, Фото: ГЗС
„ Од пандемије ковида , много тога се променило, домаћи туристи коначно су спознали лепоте азбуковачког краја.
Фото: ГЗС
Туристи, љубитељи активног одмора имају могућност да пешаче, планинаре, баве се алпинизмом и екстремним спортовима, али и да уживају на обалама Дрине у сплаварењу, роњењу .
Римљани су врсним градитељством Љубовији оставили вредно наслеђе које је данас туристички бисер овог краја, Фото: ГЗС
Река Дрина, планина Бобија, кањони Трибуће, Сушице, Љубовиђе и Трешњице која је станиште белоглавих супова постали су видљивији на туристичкој мапи Србије, а захваљујући ваучерима Министарсва трговине, туризма и телекомуникација, многи су имали прилику да се у те лепоте увере јер су за свој одмор одабрали управо Љубовију и нису се покајали“, каже директорка ТО општине Љубовија Јелена Тешић.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.