„Верујемо да ћемо за годину понудити лек за потпуно излечење рака", истакао је Дан Аридор, говорећи о новом лечењу које је развила његова компанија.
„Наш лек за рак ће бити ефикасан од првог дана, трајаће неколико недеља и неће имати нежељене ефекте, или ће ти ефекти бити минимални. И све то по много нижој цени од већине других лекова на тржишту. Наше решење ће бити генеричко и лично", додао је он.
Звучи фантастично, поготово ако се узме у обзир да се, према извештајима Међународне агенције за истраживање рака, сваке године широм света дијагностикује 18,1 милиона нових случајева те болести. Свака шеста смрт на свету је последица рака, што га чини другим водећим узроком смрти, одмах после кардиоваскуларних болести.
Аридор тврди да је третман који називају „Мутато" (мултитаргет тоxин) у суштини на нивоу антибиотика против рака.
Тим научника је 2018. године освојио Нобелову награду за свој рад на приказу бактериографа (фага) у усмереној еволуцији нових протеина. Сличан процес користи и Аридорова компанија, само што у процес укључује пептиде, једињења две или више амино киселина повезаних у ланац. Према Мораду, прептиди имају неколико предности у односу на антитела, укључујући и то да су мањи, јефтинији и лакши за производњу и регулацију.
„Радили смо оно што су сви други радили, покушавајући да откријемо нове пептиде за тачно одређене врсте рака", рекао је Морад говорећи о покретању компаније АЕБи. Међутим, заједно са доктором Хананом Ицакијем одлучио је да учини нешто веће.
Први корак је био да се утврди зашто постојећи лекови за рак нису делотворни. Затим су пронашли начин да се супротставе том ефекту.
Већина антиканцерогених лекова напада одређену мету на или у ћелији рака, објаснио је Морад. Мутације на ћелији рака могу да доведу до неефикасности лека пошто он не препознаје мутирану ћелију рака као "непријатеља".
Насупрот томе, „Мутато" користи комбинацју неколико пептида који су усмерени на све ћелије рака истовремено, у комбинацији са јаким пептидним токсином који би те ћелије уништио.
„Побринули смо се да током процеса не дође до мутација", нагласио је Морад.
Наиме, од ћелија рака неће бити чишћен један по један рецептор, већ три истовремено, а "чак ни рак не може мутирати три рецептора у исто време".
Многи цитолошки антиканцерогени третмани циљају на брзо растуће ћелије. Али матичне ћелије не расту брзо и могу избећи те третмане. Онда, када се третман заврши, могу поново да изазову рак.
"Ако се рак не уништи потпуно, преостале ћелије могу поново да мутирају, а онда се рак врати и уз то буде отпоран на лекове", рекао је Морад.
Он је објаснио да због тога што се ћелије рака рађају из мутација, већина протеина који су усмерени на те ћелије постоје у матичним ћелијама рака. "Мутато" својим вишеструким нападима осигурава да ће и они бити уништени.
Нови третман ће се понашати као хоботница: може се ушуњати на места где други велики молекули не могу да досегну.
„То би требало да учини читав молекул неимуногеним у већини случајева и омогућило би поновљено давање лека", рекао је он.
ГЗС/The Jerusalem post
