Малена Ивањица је дала велики допринос победама Краљевине Србије у раздобљу од 1912 – 1918. године. Према непотпуним подацима, за готово 6 година непрекидног ратовања страдало је више од 2.160 њених становника. Данас ова варош нема спомен обележје које чува сећање на те јунаке међу којима је један од највећих био пуковник Душан Пурић. Овај рођени Ивањичанин нацију је задужио херојством у биткама за Зебрњак и Брегалницу у Другом Балканском и на Мачковом камену током Првог светског рата.

Поштоваоци историје покренули су петицију да се по пуковнику Пурићу назове једна улица у Ивањици а локална власт оформила је комисију која би у наредном периоду требала да спроведе поступак .

Спомен плоча Душану Пурићу налази се у Београду, а његова биста у центру Ужица. Ивањичани се надају да ће актуелна локална власт испрвати историјску неправду према пуковнику Пурићу.
Душан Пурић је рођен у Ивањици 1873. године у трговачкој породици. Основну школу је завршио у родном месту, а затим је похађао Гимназију у Београду. Након завршеног шестог разреда, уписао је Војну академију, коју је у 24. класи завршио 1894. године са врло добрим успехом и произведен је у чин артиљеријског потпоручника. Три године је провео у трупи, а затим је 1899. завршио Вишу војну академију. Постављен је за команданта пољске батерије у Ћуприји, а после годину дана изабран је за приправника генералштабне струке и унапређен у генералштабног капетана, због чега је отишао на усавршавање у Француску. По повратку из Француске постављен је за помоћника начелника штаба Дринске дивизије у Ваљеву. Био је командант 17. комбинованог и 6. пешадијског пука.

За време Првог Балканског рата 1912. године, налазио се на генералштабним пословима Дринске дивизије првог позива. Четврти пук „Стеван Немања” је освојио Зебрњак, у Кумановској бици. Током Другог Балканског рата 1913. године је по сопственој молби постављен за команданта 2. пешадијског пука „Књаз Милош” познатијег као „Гвоздени пук”. У Брегалничкој бици показао се као веома храбар и способан војник и старешина.
Први светски рат 1914. године Душана Пурића је затекао на шарганским положајима и његов Четврти пук ”Стеван Немања” је штитио надирање непријатеља од Вишеграда према Мокрој Гори и Кремни. Када су главне снаге Аустроугарске извршиле офанзиву са форсирањем преко Дрине према Љубовији, Ковиљачи, Лозници и Ваљеву и када су се заоштриле борбе према Гучеву, Јагодњи и Мачковом Камену, командант Четвртог пука Душан Пурић добија наређење из Врховне команде да усиљеним маршем целим пуком крене од Шаргана, па преко Кремне, Ужица, Црнокосе, Косјерића, Ваљева и Пецке стигне до Мачковог камена, нападне непријатеља и спречи његово продирање у дубину Србије.

У српској историографији пише: „Четврти пук Дринске дивизије наређење је беспрекорно извршио. Ту се сукобио са 18. аустроугарском дивизијом која је на српску војску отворила ураганску топовску ватру“.

После напорног марша и попуне пука у Ваљеву, Душан Пурић у непосредну близину Мачковог камена стиже у најтежим тренуцима. У ноћи између 21. и 22. септембра врши непосредне припреме за јуриш свог славног пука и тада издаје историјску заповест официрима Четвртог пука:

„Војници, ми смо овде дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих. За мном!. У јуриш! За слободу и отаџбину!”

Према оцени историчара и војних стручњака, бој на Мачковом камену била је најжешћа и најкрвавија битка која је уопште вођена у Првом светском рату. Битка над биткама. У овом боју Дунавска дивизија је изгубила 8.018 људи. На самом Мачковом камену остало је заувек преко 800 српских војника и официра. Овде је изгинуло 118 официра, 5 команданата пукова, 17 команданата батаљона Дунавске дивизије, па је ова битка прозвана и „официрском битком“. Највеће губитке је претрпео Четврти пук „Стеван Немања“. Битку је преживело само 1.000 војника и старешина.

Душан Пурић је погинуо међу првима у најжешћем судару прса у прса. После погибије, његови војници нису хтели да га сахране у беспућу, већ су тело у ковчегу носили из борбе у борбу. Сахранили су га тек по строгој наредби Врховне команде. Постхумно је унапређен у чин пуковника, због успешног командовања и показаној храбрости у одбрани отаџбине.

ГЗС/Инфо лига