тврди професор воћарства на новосадском Пољопривредном факултету Зоран Кесеровић. Он додаје да, ако је производна цена малине око 1,20 евра, продајна ће ићи од 1,50 до два евра

Прошла година није била баш најбоља за воћаре у Србији, како због рата у Украјини, тако и због проблема око повећаних трошкова инпута, пре свега транспорта. Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић каже да су продајне цене малине биле нереално високе, без обзира на квалитет домаћег производа.

“Цене од око 400, 500 па и 600 динара по килограму за малину која иде на смрзавање, су превисоке. Иако је тешко прогнозирати, ако малина остане дуго непродата у хладњачама цена сигурно неће бити као пре. Ако је производна цена малине око 1,20 евра, продајна ће ићи од 1,50 до два евра”, оцењује Кесеровић.

Он истиче да је један од великих проблема малинара то што су хладњачари и произвођачи одвојени, што значи да произвођачи нису акционари у хладњачама. “Такође је мало произвођача као што је Агро Еко из Ариља који има своје прерађивачке капацитете. Ја сам тражио да се договоре прерађивачи и произвођачи, али то слабо иде. Имали смо пре две-три године ситуацију да су хладњачари зарађивали велике количине новца, а сада је ситуација таква да не могу да извезу по цени по којој су откупили воће”, каже професор.

“Ми смо наставили тренд са високим ценама у последње две године, што је било добро за произвођаче, нарочито када су у питању замрзнута малина и купина. Од почетка рата у Украјини наши највећи конкуренти су Пољаци и Украјинци. Њихова просечна цена за малину је била од 2,2 до 2,9 евра по килограму, док је Србија извозила по цени од преко пет евра. Иако наше сорте малине не могу по квалитету да се пореде са пољском или украјинском, то потрошачи у супермаркетима не гледају много”, навео је Александар Јовановић из компаније Аутентика Глобал.

Он је такође истакао проблем са хладњачама, где је нагласио да се сматра добрим успехом да остварите додату вредност ако спакујете малине као малопродајни производ за неки супермаркет у Европи, што је некада имало смисла, али у прошлој години су се тако стварали губици.

“Прошла година је била веома проблематична, јер када добијете посао извоза на тендеру ви уговорите цену за целу годину и ако купујете малину по вишим ценама него што је уговорен извоз ви сте на губитку. Без обзира што имамо изузетно добре купце, из Велике Британије, Француске, Немачке, извозници и могу да се снађу, али они који тргују не могу да приуште малину од пет евра. То је можда неки знак за будућност да радимо више на промоцији квалитета и проучавању тржишта”, напомиње Јовановић.

ГЗС / Бизнис