кад и парламентарни и локални.

У складу са Уставом и законом, изборе је расписао председник Народне скупштине, Ивица Дачић. Ово су дванаести по реду председнички избори од увођења вишестраначја у Србији

Први пут, за председника Србије гласало се 1990. године, када је та функција уведена.

За сада је председничку трку најавило седморо кандидата, али се очекује да ће им се свакако придружити актулени председник Александар Вучић и бивши Борис Тадић.

Александар Вучић

„Ко ће сада да се бави изборима кад имамо безброј проблема и мука. Има још месец дана до избора, одлуку о кандидату донећемо 7. марта на седници Председништва СНС“, објаснио је Вучић, негирајући да је почео са прикупљањем потписа.

Иако званично није саопштио да ли ће се кандидовати поново за председника он је у непрекидној изборној кампањи, а по свему судећи зна се и одакле ће званично отпочети ту кампању. То је саопштио градоначелник Лесковца Горан Цветановић, тврдећи да је добио најаву да ће лидер Српске напредне странке Александар Вучић у председничку кампању кренути из Јабланичког округа и да ће том приликом обићи фудбалски стадион у граду на Ветерници, чија је изградња у току.

Вучић је рођен 1970. године, завршио је Правни факултет. Политиком је почео да се бави у Српској радикалној странци, коју је заменио Српском напредном странком. Био је министар информисања у време Слободана Милошевића, када је и донет накарадни закон о информисању и када су кажњавани медији.

Након што је СНС победио на изборима прошао је пут од првог потпредседника владе и министра одбране, преко председника владе до председника Србије 2017, заменивши на том месту свог политичког оца Томислава Николића. Његову кандидатуру осим коалиције око СНС, подржаће социјалисти и радикали.

Борис Тадић

Бивши председник Србије у два мандата Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке, најавио је да ће одлуку о евентуалној кандидатури на председничким изборима саопштити за два – три дана, након њиховог расписивања. Сва је прилика да ће се и он одлучити да трчи председничку трку, а на том путу, како је најављено подржаће га ЛСВ Ненада Чанка, Нова странка и још неке мање странке и покрети.

Тадић је рођен 1958. године. Дипломирао је социјалну психологију. Након демократских промена 2 000. године био је министар телекомуникација, а потом и одбране. Први пут је за председника Србије изабран 2004. године, када је победио Томислава Николића у другом кругу и 2008. године победом у првом кругу . Скратио је мандат и на изборима 2012. године изгубио је у другом кругу од Томислава Николића. Тада је напустио и Демократску странку и основао СДС и најавио “видимо се у неком другом филму”.

Здравко Понош

После почетних несугласица, коалиција окупљена око Странке слободе и правде (ССП, Народне станке (НС) и Демократске странке (ДС) 30.јануара здружено је стала иза некадашњег начелника Генералштаба Здравка Поноша као заједничког председничког кандидата. Кандидатура Поноша је код једног дела бирачког тела пробудила наду да се 3. априла, у најмању руку, читава ствар неће завршити понижењем опозиционог кандидата већ у првом кругу.

Између парламентарних и, пре свега, београдских избора, председнички избори посматрани су као нефер окршај који ће неприкосновено нокаутом у првој рунди добити Вучић.

Понош је рођен 1962. године. Завршио је Војну академију. Магистрирао је из области телекомуникација на Електротехничком факултету у Београду, а завршио је и високе војне школе и курсеве. Генералштабно усавршавање похађао је на Краљевском колеџу за одбрамбене студије у Лондону, а курсеве енглеског језика у Школи страних језика ЈНА у Београду, као и на Колеџу Лидса „Сент Џон“ у Јорку.

Био је заменик начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе, а затим је, одлуком председника Србије Бориса Тадића, именован за начелника Генералштаба. Након две године на тој функцији и сукоба са министром одбране Драганом Шутановцем, 2008. године разрешен је дужности. Годину дана касније Тадић је донео указ о престанку професионалне војне службе Здравка Поноша.

У јануару 2010. постављен је на место помоћника министра спољних послова за билатералне односе, док је на челу Министарства био Вук Јеремић. На том месту био је до промене власти 2012. године. Био је шеф кабинета Вука Јеремића док је он био председник 67. заседања Генералне скупштине УН.

Један је од оснивача Народне странке и њен потпредседник. На прошлогодишњим страначким изборима није се кандидовао.

Бошко Обрадовић

Лидер Двери Бошко Обрадовић поодавно је обелоданио своју кандидатуру за председника Републике. Њега ће подржати такозвани Патриотски савез, који се у последње време доста осуо због коалиције са ПОКС-ом Жике Гојковића. Обрадовић би могао, како тврде аналитичари, да одвуче Вучићу један део традиционалних радикалских бирача.

Рођен је 1976. године у селу Вранићи код Чачка. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на катедри за српску књижевност 2002. године. Са још двоје студената покренуо је 1999. године гласило Двери српске, из којег је 2003. формирано удружење грађана Српски сабор Двери.

Био је један од уредника интернет презентације www.дверисрпске.цом, главни уредник ТВ продукције Двери српске, као и покретач и менаџер пројеката Сабора српске омладине, Српске мреже и Светосавске школе.

За председника Српског покрета Двери изабран је на Оснивачком сабору у јуну 2015. године. Његова странка 2016. године постала је парламентарна са 13 посланика, а он је био шеф посланичке групе. Његов посланички мандат обележен је бојкотом рада парламента, али и разним инцидентима, од бацања компјутерског миша на председника посланичке групе СНС, Александра Мартиновића, до туче у скупштинској сали и упада на РТС.

Милош Јовановић

На почетку прошле године кандидатуру за председника најавио је и Милош Јовановић, председник ДСС. Његову кандидатуру подржала је коалиција НАДА, коју чине ДСС и једна фракција Покрета обнове краљевине Србије, као и 23 удружења грађана.

Рођен је 1976. Дипломирао је 1999. године на Правном факултету Универзитета Париз 1 Пантеон-Сорбона, а 2000. године на Одсеку политичких наука Сорбоне. На истом универзитету завршио је магистарске студије из међународних односа 2001. године са радом на тему: ’’Међународно признање словеначке и хрватске независности”, а докторску дисертацију одбранио у децембру 2010. године на тему: ‘’Оправданост и оправдавање употребе силе у послехладноратовском периоду. Студија случаја: Војна интервенција НАТО против Савезне Републике Југославије 1999. године’’.

Од 2014. године доцент је на предметима Увод у право европских интеграција и Међународни односи на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је саветник министра за КиМ за међународно правна питања, али и координатор правног тима Владе Републике Србије. Био је и посланик, а за председника ДСС изабран је 2017. године.

Срђан Шкоро

Кандидатуру за прдседника Србије, пре неколико месеци најавио је Срђан Шкоро, новинар. Намеру да се кандидује обелоданио је гостујући у јутарњем програму телевизије Н1. Тада је позвао све људе који га „терају да се кандидује“ и пријатеље из Скупштине Слободне Србије и саборце из опозиције да га подрже.

Уместо Скупштине слободне Србије, која се оградила од његове кандиатуре, подржао га је покрет “Да се струка пита“ и још седам покрета и удружења- лекар Дејан Жујовић из покрета ‘За све моје људе’, адвокат Владимир Терзић из шабачког покрета ‘Буђење’ и самостална одборница у Скупштини Београда Анђелка Жунић.

Рођен је 1963. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду. Новинарством је почео да се бави 1978 . године. Писао је за НиН , Дугу, радио је у Радио Политици за коју је извештавао са ратишта, био је и уредник Ревије 92, а у Вечерњом новостима две године заредом проглашен је најбољим новинарем.

На дан формирања нове Владе Србије, у априлу 2014, на Јутарњем програму РТС-а критички је говорио о саставу нове извршне власти, на шта је оштро реаговала Српска напредна странка. Шкоро је ускоро смењен са функције шефа деска „Вечерњих новости“ и понуђен му је премештај у листу Спорт.

Спорт је угашен, а он је пребачен у Зов који је такође престао да изази.“ Од 2021, године је на Бироу рада.
Био је оснивач и члан Председништва Покрета слободних грађана Србије, који напушта због неспоразума са брачним паром Јанковић. Члан је Скупштине слободне Србије, а од јуна 2021. и координатор Савета за информисање те организације.

Милица Ђурђевић Стаменковски

Председничку трку по свему судећи трчаће и три даме. Прва међу њима која је најавила да ће се кандидовати за председника је Милица Ђурђевић Стаменковски, потпредседница и један од оснивача Српске странке Заветници.

Рођена је 1990. године, а дипломирала је на Факултету политичких наука. Покрет Заветници основан је 2012. године, а касније је прерастао у странку. До сада Заветници нису прешли цензус, а на последњим изборима освојили су 1, 43 одсто гласова. У кампањи за београдске изборе 2018.године “Заветници” су на просторије Куће људских права залепили плакате којима су изразили противљење кандидатури оснивачице Фонда за хуманитарно право Наташе Кандић за Ноболеву награду за мир.

Неколико дана касније су поново на те, али и просторије Жена у црном, Центра за културну деконтаминацију и Иницијативе Не давимо Београд, излепили налепнице са натписима “Страни агенти” и “Затворено од 4. марта”. У мају те године Комитет правника за људска права (ЈУКОМ) поднео је против Милице Ђурђевић кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву у Београду „поводом активности и ставова које је износила о деловању невладних организација“.

Биљана Стојковић

Након извесног колебања др Биљана Стојковић прихватила је да буде председнички кандидат коалиције Морамо, коју чине Отворена грађанска платформа Акција, Еколошки устанак и Не давимо Београд. Стојковићева је рођена 1972. године. Дипломирала је на Биолошком факултету, на коме је и докторирала.

Предаје генетику као изборни предмет на Филозофском факултету. Због своје међународне научне каријере изабрана је у Савет европског друштва за еволуциону биологију и блиско сарађује са шведским Универзитетом. Није чланица ни једне странке, али је чланица Скупштине слободне Србије и бави се политичким активизмом.

Бранка Стаменковић

Кандидатуру за председника Србије последња је најавила Бранка Стаменковић у име Суверениста, који чине странка Доста је било, Здрава Србија и Живим за Србију. Стаменковићева је рођена 1968. године, а након средње школе радила је у друштвеном и приватном сектору на различитим пословима, од административних до руководећих, „да би се крајем деведесетих година прошлог века отиснула у предузетничке воде.

Крајем 2008. године, након серије блогова о личном искуству на порођају, покренула Грађанску иницијативу ‘Мајка Храброст’ за побољшање услова у српским породилиштима за коју је добила четири награде. Као стипендиста британског Софија центра за проучавање космологије у култури, исте године уписала је и постдипломске академске студије из културолошке астрономије и астрологије на велшком универзитету Тринити Сент Дејвид у Лампетеру, Велика Британија. Студије је завршила 2011. године“, пише у биографији.

Политиком се бави од 2014. године, када се по први пут кандидовала за народну посланицу у Скупштини Србије и одборницу у Скупштини града Београда на листи групе грађана „Доста је било. Била је посланик у једном мандату до 2020. године.

Миљан Јовићевић

У име покрета Истина је једина права политика, председничку кандидатуру најавио је и Миљан Јовићевић.

Има 37 година и мастер је економских наука. Најављујући кандидатуру за председника Србије рекао је да ће се залагати за растерећење медија.

Пинк. рс / Данас / ГЗС