Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Противградне мреже најсигурнија заштита од свих временских непогода

25/06/2019
image-gallery-item
Противградне мреже у засаду боровница, фото: РИНА
Чачак – Сваке године град однесе део рода у воћарским селима. Страдају јагоде, малине,

паприка и парадајз… Сав труд вредних сељака постане безвредан за само 20 минута. Једини начин да произвођачи спавају мирно и не гледају у небо молећи се Богу да града не буде, јесте постављање противградне мреже над засадима.

Многи од ове намере одустају јер сматрају да је постављање противградне мреже на њихово имање – луксуз који себи не могу да приуште! Да ли је то заиста тако и колико ова заштита конкретно кошта објаснио је Миле Радисављевић, власник фирме “АТП Ирригатион”.

“Цена по хектару, уколико је парцела правилна кошта око 15 – 16 хиљада евра. То подразумева најквалитетнију мрежу и стубове. Наша препорука је где год за то има могућности да се поставе дрвени уместо бетонских стубова”, каже Радисављевић и додаје каккве карактеристике треба да има најбоља противградна заштита.

Миле Радисављевић, власник фирме “АТП Ирригатион”, Фото: РИНА

“Мрежа треба бити са што више килоленглија, дебљина нити не сме бити мања од 0,32 милиметра јер то обезбеђује да мрежа задржи велику количину леда”, наглашава Радисављевић.

Иако није јефтина, Радисављевић каже, да противградна мрежа кроз неколико година саму себе исплати.

“Гаранција је од осам до десет година, али у пракси она опстаје много дуже. Имајући у виду колике су штете од града сваке године, постављање противградних мрежа се вишетруко исплати”, рекао је Миле.

Да миран сан пољопривредника нема цену, показује и пример Животе Бајкића из села Влашки до, који је годинама био у великом минусу због штете коју му је константно причињавао град.

“Убијао је сваки засад. Пшеницу, кукуруз и јабуке. Ретко смо шта могли да зарадимо. Кад смо се одлучили да засадимо боровнице, улог је био велики и нисмо смели да ризикујемо, па смо одмах поставили противградну мрежу”, прича Живота и каже да се врло брзо уверио да та инвестиција није била погрешна.

“Дан уочи почетка бербе, град је опустошио цело село, међутим наши засади су остали нетакнути и брали смо следеће јутро као да се ништа није десило”, изјавио је Живота.

Живота Бајкић, фото: РИНА 

Да би се пољопривредницима олакшало, држава даје субвенције за постављање противградних мрежа.

“Сходно великим штетатама које наши грађани трпе сваке године, они имају право да аплицирају за субвенције како би лакше купили противградне мреже и тако обезбедили своје засаде. Локална самоуправа субвенционише трошкове до 50 процената без ПДВ, максимално до 500, 000 динара. Сви произвођачи могу да се пријаве у канцеларији ЛЕР-а, а конкурс траје до утрошених средстава”, рекао је за агенцију РИНА Милан Лукић, члан Градског већа у Чачку задужен за пољопривреду.

 

РИНА

cacak grad protivgradne mreze

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.