обрао је априлски мраз, а други део обраће домаћи берачи.

Штете које је мраз нанео малињацима највидљивије су у равничарским пределима драгачевског краја, па ће многи произвођачи црвеног злата попут Драгослава Марковица имати знатно ниже приносе.

„Ове године више од пола рода неће бити, за разлику од прошлих година када је било око четири тоне. Већ је готово, сада је крај маја, а малине се беру половином јуна”, рекао је Радослав Марковић.

Мраз није заобишао ни малињаке у брдско планинским крајевима, што ће се према рецима Сава Добросављевица из драгачевског села Котраза одразити на нешто мање приносе, али не и на квалитет рода.

„У глобалу ће бити негде 50 посто мањи род на територији целе Србије. Према процени коју сам радио са својим заштитаром код мене ће бити неких 30 одсто рода мање, а прошле године сам у просеку имао 20 тона по хектару”, рекао је Саво Добросављевић.

Недостатак сезонских радника вишегодишњи је проблем српских малинара који је ове године услед пандемије, још видљивији, па ће инострани бераци у малињацима Добросављевица изостати.

„Код мене су последњих десет, дванаест година брали Румуни, ишао сам по њих својим превозом и плаћао их 25 евра, плус храна и пиће. Ове године ће наши радници бити присутни, платаћу им исту цену и очекујем да ће бити приближно као Румуни што се тиче учинка. Ове године долазак Румуна ми се никако не би исплатио, с обзиром да бих поред трошкова пута, морао да платим 9.000 динара по једном ПЦР тесту”, рекао је Добросављевић.

Након више од једне деценије драгачевске малине обраће сезонски радници, који ће за нешто више од месец ипо дана моћи да зараде и до 100.000 хиљада.

Глас Западне Србије