Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je bio velikomučenik i borac za hrišćastvo, koji je česta krsna slava kod Srba. Na današnji dan pravoslavni vernici se prisećaju prenosa njegovih moštiju iz Nikomidije u grad Lida Palestinska. Ovaj svetac se u našem narodu slavi dva puta godišnje, kao Đurđic 16. novembra i 6. maja, kao Đurđevdan, kada se obeležava dan njegove smrti.

Praznik Svetog Đorđa obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Na ikonama se najčešće predstavlja na konju, kako ubija aždahu, dok se na ikonama za praznik Đurđic prikazuje bez konja, u stojećem stavu, sa kopljem ili mačem u ruci.

U danima od 16. do 24. novembra ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da odmaraju. U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao, a Hercegovci su u ove dane klali crno jare. Vukovi se nisu lovili, jer bi im to donelo veliku nesreću.

Kod starijih ljudi postoji verovanje da ako je vreme za Mratince maglovito, i zima će biti maglovita i promenljiva, a ako je vedro, zima će biti jaka. U crkvenom kalendaru Đurđevdan je obeležen crvenim slovom, a iako Đurđic nije, smatra se da je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

GZS / Agencije