и Моравичког округа осим вредним људима и прелепом природом може се подичити и чињеницом да је вероватно једино место у Србији, које иако мало - има чак три позивна броја. У њему има само око стотинак домаћинстава и иако се скоро све комшије могу обићи пешке, када се ухвате за слушалицу фиксног телефона број цифара које морају да окрену је као да позивају рођака километрима удаљеног од њих.

„Тако је пуних четрдесет година, када су осамдесетих уведени први прикључци у нешем селу. Врло често је долазило до забуне, јер људи нису знали који им је позивни. Нити како да добију комшије. Једнима је 032, другима 014, а трећима 034. Због тога су и многе куће временом искључиле фиксне телефоне, попут нас. Јер су рачуни чак иако зовете комшилук долазили поприлично високи, пошто су се тарфирали као међуградкси саобраћај. Како смо чули, постоји иницијатива да се један позивни број избаци, али мислим да од тога нема ништа“, изјавио је за РИНУ Марко Мијајловић из Драгоља.

Необична ситуација са позивним бројевима у овом селу можда и не би требало много да чуди уколико се у обзир узме његов географски полажај. Готово "геометријски уједначено" удаљено је од Рудника, Аранђеловца и Љига. Живот мештана могао би се описати оном познатом „тако близу, а тако далеко“.

"Све је то због географске конфигурације терена. Село је уско, кривудаво и, гледано из птичје перспективе, закривљено у облику банане. Сходно положају села и његова територијална припадност је упитна, иако званично припада општини Горњи Милановац. Неколико позивних доводило је до бројних необичних ситуација. Било је случајева да су неки имућнији становници, у нпр. једној или две куће у дворишту, имали на истом столу два прикључка за фиксни телефон, на 014, и на, рецимо, 034", објашњава локални учитељ Рикардо Сламниг из Аранђеловца, који је радио у сада затвореној основној школи у Драгољу.

Такође, још једна отежавајућа околност кад се живи у селу на самој граници три локалне самоуправе јесте да је некада полазно аутобуско стајалиште за Горњи Милановац било за становнике северног дела села удаљеније него град Аранђеловац.

Међутим, и поред свих ових фактора мештани кажу да је у Драгољу лепо живети. Захваљују се технологији и мобилним телефонима који су их спасили бројних перипетија са позивним бројевима. У селу је доста и омладине, која попут већине фиксни телефон уопште и не користи, па су све ове заврзламе за њих део неког другог времена.

РИНА / ГЗС