​DOBRIVOJE NAS JE SPAJAO, ONI NAS DELE

Čačak - U Srbiji se oduvek lakše praštalo sve nego uspeh, ali da će se na udaru „dežurnih kritičara“ i „profesionalnih demonstranata“ naći i jedan pokojnik,

i to onaj koji je decenijama bio najlepša razglednica našeg kraja – to je novi nivo društvenog posrnuća.


​Slučaj podizanja spomenika Dobrivoju Topaloviću u njegovoj rodnoj Preljini postao je ogledalo u kojem se ogleda sav besmisao naših podela. Dok su meštani, komšije i poštovaoci njegovog lika i dela, bez obzira na partijske knjižice, sakupili novac da se oduže čoveku koji je Srbiju opevao najlepšim tonovima, javila se grupa onih kojima „nešto tu smeta“.


​Glasna manjina protiv tihe legende


​Glavni protagonisti otpora su, gle čuda, isti oni likovi koje smo navikli da viđamo na svakoj blokadi, na svakom protestu i u svakom pokušaju da se život u Čačku i okolini zaustavi. Predvođeni ljudima poput izvesnog Gidre, koji je javnosti poznatiji po nepristojnim objavama na društvenim mrežama nego po bilo kakvom doprinosu zajednici, ovi „dušebrižnici“ sada bi da određuju ko zaslužuje spomenik i gde.


​Njima se pridružuju i određeni medijski krugovi, poput onih sa Nove S i lokalnih portala koji su odavno zaboravili šta znači objektivnost. Argumenti protiv? Navodno lokacija, navodno estetika... a u suštini – čista, ogoljena politika. Za njih spomenik nije počast umetniku, već prilika za još jedan minut televizijske slave i napad na sve što miriše na slogu meštana.


​Čovek koji je spajao, a ne delio


​Dobrivoje Topalović nije bio političar. On je bio institucija. Njegov glas je bio most između sela i grada, između prošlosti i budućnosti. Inicijativa da mu se podigne spomenik pored prelepe crkve paraklisa, uz samu magistralu, logičan je i plemenit čin. To je mesto gde će svaki putnik namernik moći da zastane i seti se čoveka koji je Preljinu upisao na muzičku mapu Balkana.


​Kako reče dr Aleksandar Radojević, jedan od pokretača inicijative: „Nismo gledali političke orijentacije, već zajednički interes.“ Nažalost, upravo je to ono što „blokatorima“ najviše smeta. Njima ne odgovara ništa što nije proizvod konflikta. Njima smeta čak i jedan pokojnik ako oko njega postoji opšti konsenzus naroda.


​Dokle ćemo sami sebe saplitati?


​Strašno je što se argumenti protiv podizanja obeležja iznose u emisijama gde se o Dobrivoju govori kao o „problemu“, a ne kao o veličini. Poražavajuće je što se ljudima koji su svojom voljom i novcem hteli da ulepšaju svoj kraj, sada lepe etikete samo zato što se ne slažu sa agresivnom manjinom.


​Dobrivoje Topalović će ostati legenda, podigli mu spomenik danas ili sutra. Njegove pesme niko ne može blokirati. Ali, ostaje gorak ukus u ustima – da u ovoj zemlji postoje ljudi koji su spremni da pogaze i tradiciju i kulturu i osnovno poštovanje prema mrtvima, samo da bi isterali svoju ideološku pravdu.


​Gospodo „kritičari“, ostavite Dobrivoja na miru. Njegov spomenik nije politička tribina, već ognjište oko kojeg treba da se okupimo, ako nam je ostalo i mrvu obraza i poštovanja prema sopstvenim korenima.



Glas zapadne Srbije