Слобода сванула са Јавора

Нова Варош - Пре 110 година после дугог турског ропства ослобођени Стари Влах и Полимље.

Кључне битке Јаворске бригаде у Првом балканском рату – опсада и заузеће Сјенице. „Долазак“ Србије помогле и устаничке и комитске чете. Драгоцену грађу чувају и извештаји команданата.

Рика топова са Јавора, само дан након што је 18. октобра 1912. године српски краљ Петар I Карађорђевић издао ратни проглас - најавила је да се крвљу и гвожђем раскивају ланци ропства, скида отомански јарам, да Старом Влаху и Полимљу свиће слобода. То је означио крај очаја и безнађа раје под турским зулумом, нестанак аговања и беговања...

Ослобађање Старог Влаха и других крајева Старе Србије, колевке српске средњовековне државе, било је предвиђено у свим српским ратним плановима, још од вожда Карађорђа до краља Петра I Карађорђевића. Српска Врховна команда, како у више радова о Првом балканском рату пише историчар др Саво Скоко, 1912. године према Рашкој области груписала је Ибарску војску под командом генерала Михаила Живковића и Јаворску бригаду потпуковника Миливоја Анђелковића Кајафе са преко 37.400 људи и 144 топа.

Јаворска бригада пошла је „браћи у походе” правцем Јавор - Сјеница - Пљевља и Кокин Брод - Нова Варош, са задатком да ослободи Стари Влах и обезбеди десни бок, према аустроугарској граници, која се налазила на Увцу, код Прибоја.

Рађању слободе помажу и групе старовлашких устаника и комита, које је предводио Сретен Вукосављевић. Чим се сазнало за концентрацију српске војске на Јавору, српско становништво пограничних крајева „прелази у групама јаворску границу и моли за оружје”, па му је из ивањичког барутног магацина, са брда Мазгита, издато 500 пушака „маузерки”, забележили су хроничари.

Ослободилачке чете су у незадрживом походу најпре разориле карауле зидане да векују на граници постављеној и утврђеној кроз исти народ, а затим су уследиле две кључне битке. У ноћи између 20. и 21. октобра освојено је утврђење у Калипољу и настављено потискивање Турака према Пештери и опсада Сјенице, у којој је око 3.000 војника организовало одбрану.

Гуслар и учитељ Јеврем Чакаревић - Архива Библиотеке у Новој Вароши

После огорчених борби, у којима је рањен и начелник штаба Јаворске бригаде Душан Трифуновић, а српски артиљерци због тешког терена носили оруђа на рукама, Турци су 25. октобра истакли белу заставу. Улазак Јаворске бригаде у Сјеницу српски народ је како истиче Алекса Борисављевић у свом „Родослову”, доживео „као излазак из тамнице на слободу”.

Већ наредног јутра главнина Јаворске бригаде се преко Милошевог Дола упутила ка Пријепољу и Пљевљима. Не наилазећи на било какав отпор, преноћила је на Кобиљој Глави, а успут срела изасланство грађана Пријепоља, које је тврдило да тамо нема турске посаде. У маршу, око поднева ушла је у Пријепоље, па, иако преморена и без редовног снабдевања, продужила покрет ка Пљевљима.

Више истраживања и аутора књига - др Саво Скоко, др Петар Опачић, др Стеван Игњић, др Војислав Суботић, Новак Живковић, Благоје Радивојевић, Вукоман Шалипуровић и други - оставили су многобројна сведочанства о очају и безнађу српског народа у Рашкој области, као и ратним приликама. Драгоцену грађу чувају и операцијски дневници, извештаји команданата јединица и извиђача са бојишта 1912. године, те записи о казивању ратника и сведочења ратних извештача.

Командант Миливоје Анђелковић Кајафа - Архива Библиотеке у Новој Вароши

Десетерац учитеља Чакаревића

Учитељ и народни гуслар Јеврем Чакаревић (1857-1937), рођен у нововарошком селу Штиткову, сведок "доласка Србије", како се тада говорило, оставио је за поколења и памћење песму у десетерцу о победоносном походу српске војске. Те ратне године спевао је на Јавору песму "Бој на Сјеници и ослобођење Пријепоља, Пљеваља, Нове Вароши и Прибоја 1912. године", коју је већ 1913. објавио у Београду као посебно издање. Књигу је пре десет година приредио Добрило Аранитовић, а штампао Дом културе у Пријепољу.

Дуг - споменик ослободиоцима у Пријепољу, Фото: Д. Гагричић

Датуми за памћење

Јаворска бригада је 25. октобра 1912. године заузела Сјеницу, Пријепоље је ослобођено 27. октобра, на Свету Петку, Пљевља већ сутрадан, па Нова Варош 1. новембра, а пет дана касније и Прибој.

У част и славу 1. новембра, дана уласка 4. ужичког пука трећег позива у Нову Варош, овај датум је одлуком одборника Скупштине општине 13. јула 1998. установљен за Дан општине.

Нови празник обележен је први пут већ идуће јесени.

 

Новости, Д. Гагричић / ГЗС