koji je herojski poginuo na braniku otadžbine pre 20 leta. Strelac u 53. graničnom bataljonu branio je Srbiju na Prokletijama i navek pao tu, ali je docnije sahranjen na groblju Lešće u Beogradu. Tek posle četiri godine roditelji nastradalog junaka uspeli su da ga sahrane u rodnom mestu.

Slavkova majka Ljiljana svedočila je tada o junačkom činu mladog Kameničanina.

„Zahvaljujem se plemenitim ljudima koji su nam u ovome pomogli, vajaru Zoranu Vasiljkoviću, direktoru škole Zoranu Pantoviću, za ovo počasno mesto za našeg Slavka koji je bio đak ove škole i iz ovog dvorišta 18. juna otišao u Vojsku i koji je do tada svoje slobodno vreme provodio baš ovde igrajući košarku, koju je obožavao. Potpukovniku Nenadu Ražincu, starešinama i vojnicima, predsedniku opštine Dejanu Kovačeviću, Udruženju ratnih vojnih invalida, borcima i saborcima, rodbini i prijateljima koji danas sa nama dele ovaj nenadoknadiv bol u našem životu”, kazala je Ljiljana Krunić.

Ljiljana i Tiosav Krunić, roditelji junaka sa Košara

Slavko je rođen 5. decembra 1978. u Čačku, u Vojsku odlazi 20. juna 1998. u Zaječar.

„Kada smo mu otišli na zakletvu bio je to najsrećniji dan za nas. Bio je u prvim redovima, hvalio ga je starešina, srce nam je treperilo. Sve što je lepo kratko traje, posle dva meseca odlazi u Đakovicu kao pripadnik 53. graničnog bataljona u sastavu Prištinskog korpusa, a posle nekoliko dana i na reon karaule Košare. Dolazio je nekoliko dana u januaru na odsustvo, i uvek nas je hrabrio da ne brinemo. Telefonom smo se čuli 20. aprila i tada mi je rekao još samo 60 dana, sitni se, i ovo će se zvati lani. Onda je počelo NATO bombardovanje, tajac, nismo imali više komunikaciju. Tužna vest nam je stigla 31. maja da je Slavko poginuo. Posle povlačenja jedinice on je ostao, sa mesta pogibije preuzeli su ga pripadnici nemačkih vojnih snaga i predstavnici KFOR-a i predali našim vlastima sa telima drugih neidentifikovanih pripadnika vojske. Slavkovo telo je sahranjeno na groblju Lešće pod brojem 521. Mi o tome ništa nismo znali, tek nakon 3,5 godine smo dali krv za DNK analizu. U međuvremenu javljaju se neke lažne patriote koji tvrde da je on živ zarobljen i da su potrebne pare da se oslobodi. Nadali smo se, čekali i borili, ali uzalud. Posle pet meseci DNK analize utvrđen je identitet i 10. oktobra bila je ekshumacija kojoj smo lično prisustvovali. Sahranjen je 11. oktobra na Ćajića groblju gde su mu odate najveće vojne počasti uz prisustvo komandata Košara Dragana Dimčevskog, vojske garnizona Gornjeg Milanovca i preživelih pripadnika jedinice, kao i rodbine i prijatelja”, rekla je majka pokojnog junaka.

Inače, bitka na Košarama na jugozapadu Kosmeta, od 9. aprila do 10. juna 1999. godine, odnela je živote 108 boraca, među kojima je bio i jedan ruski dobrovoljac, dok je 150 vojnika ranjeno, a jedno borbeno vozilo uništeno. Na strani napadača, a to su bili vojska i artiljerija Republike Albanije, vojni instruktori Legije stranaca i NATO avijacija bilo je više od 200 mrtvih i preko 300 ranjenih uz pet uništenih tenkova.

GZS