Српски кромпир ипак неће завршити као храна за свиње: Камиони стигли у село Горњи Бранетићи, продат део овогодишњег рода

Горњи Милановац - Тоне кромпира већ месецима стојe на лагеру у селу Горњи Бранетићи

код Горњег Милановца. Незадовољни пољопривредници пре само десетак дана били су убеђени да ће већи део свог рода морати да баце, јер потражње није било, међутим, произвођачима је стигао спас у задњи час. Министарство пољопривреде обезбедило је купца, па су у овом селу подно Рудника натоварени први камиони кромпира који ће пронађи место на рафовима маркета у Србији, сазнаје агенција РИНА.

Пољопридвредници су спремали да сав кромпир баце, фото: РИНА

"Никад горе стање није било. Мислили да ћемо овогодишњи род бацити свињама. Након што су чули за наш велики проблем, од ког заправо и зависи наш опстанак на селу, обратили су нам се из ресорног министарства, контактирали и данас је натоварен део рода. Отишло је 10 тона кромпира, а добили смо обећање да ћемо ускоро склопити сарадњу са великим ланцима маркета попут "Лидла" који послују у Србији", рекао је за РИНУ, Ђорђе Васовић произвођач кромпра из села Горњи Бранетићи.

Фото: РИНА

Откуп кромпира за ове пољопривреднике је светло на крају тунела и подстицај да ипак наставе са производњом и следеће године. Планински кромпир из овог краја на тржишту је пропознат као изузетно квалитетан и то је кец у рукаву вредних домаћина. Оно што је неопходно јесте усмерити њихову продају, јер су то до сада радили искључиво преко пијаца, а на чему управо ради Министарство пољопривреде. У плану је да се уговори за откуп кромпира склопи са маркетима широм Србије, а осим са пољопривредницима из Горњег Милановца, надлежни воде преговоре са произвођачима из Ивањице, Нове Вароши и Пријепоља.

"Ово је једна од лошијих година за кромпир, али свесни смо да то није случај само у Србији већ у целој Европи која је преплављена овим поврћем. Зато су мале потражња, а и цена. Надамо се да се оваква година неће поновити, јер је прошла била сасвим задовољавајућа. Очекујемо да уз помоћ министарства спасимо овогодишњи род, али и да обезбедимо пласман и у наредном периоду. Јер не може увозни кромпир никад да буде бољи од нашег домаћег", нагласио је Милош Костић, произвођач кромпира из горњомилновачког села Полом.

Годишње се у Србији произведе више од 600.000 тона, а најбољи квалитет постиже се његовом производњом на већим надморским висинама, 300-600 метара, посебно изнад 600 метара и зато ово поврће узгајано на западу Србије важи за најквалитетније. Док се најбољи семенски али и меркантилни кромпир производи на надморским висинама изнад 900 метара, а ко пример наводе се планина Јелица и околина Гуче.

 

РИНА / ГЗС