традиције и доноси дух старих времена када се Међунардони празник рада другачије и свечаније прослављао. Организује се преко шездесет година и део је најлепших сећања оних кој су одрастали у Титовој Југолсавији.

„Прва будилица у организацији КУД „Абрашевић“ одржана је 1953. Године и од тада се трудимо да сачувамо традицију. Некада је била много масовнија, али ни сада не дамо да се угаси ова симболична манифестација која има велики значај за Чачане“, рекао је за РИНУ Срећко Вуковић председник куд „Абрашевић“.

Дувачки оркестар на ово нерадно јутро свира на неколико локација, а незаобилазна је и најстарија кафана у Србији „Цар Лазар“ у којој су основане прве синдикалне организације.

„Ту је одржана прва седница синдиката под паролом – осам сати рада, осам сати учења и осам сати одмора. Табла са те три осмице налази се и данас на улазу те кафане. А ту је и основано и наше Културно уметничко друштво“, каже Вуковић.

Старији Чачани се присећају  како је прослава Првог маја изгледела пре неколико деценија, на неколико локација пекло се прасе, уживало у дружењу и одмору на нерадни дан.

„Првомајски уранак био је омиљени догађај у животима многих. Са звуцима трубе смо се будили, излазили на трг, а касније настављали до излетишта са пријатељима. Видим да се и данас Први мај прославља на многим излетиштима, али некад  је то било много другачије и имало већу симболику. Надам се да у годинама које долазе нећемо заборавити нашу традицију“, каже седамдесетогодишњи Илија Јанковић.

ГЗС/ РИНА