На Велики четвртак обичаји православних хришћана су многи. Велики четвртак посвећен је сећају се последње Христовог обедовања, познатог и као Тајна вечера. У знак сећања на овај догађај у православним храмовима служи се литургија Светог Василија Великог.

Верује се да ће ономе ко се на Велики четвртак причести, сви греси, па и они најтежи, бити опроштени. У многим местима се баш на Велики четвртак фарбају васкршња јаја. На Велики четвртак одиграла се најпознатија вечера у историји хришћанства, Тајна вечера. На њој је, према јеванђељским записима Исус Христос поделио апостолима хлеб и изговорио: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова”. Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха”. Ове речи понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола.

Велики четвртак у разним местима обележава се низом обичаја. Иако важи за велики празник, Велики четвртак је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања лубенице. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко. На Велики четвртак обичаји су да жене одлазе на реку где пале свеће, које причвршћују на малим даскама, и пуштају их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих. У манастиру Троноша на овај дан пали се велика свећа, неколико десетина килограма тешка. Она се, затим, током читаве године пали, док се не донесе нова свећа, тј. до следећег Великог четвртка. На Косову се на Велики четвртак фарбају јаја. Прво офарбано јаје тога дана зове се страшник и за њега се верује да штити кућу од болести, урока и временских непогода. Некада су се јаја фарбала копривом и љуском од лука, а прво обојено јаје „чуваркућу” деца односе на њиву и ту га остављају да га сунце огреје. После подне се јаје враћа у кућу, где се чува целе године.

ГЗС