у читавом свету, овај уметник из Бапског Поља код Краљева бави се пирографијом, дуборезом и позлатом у сврху иконописања. По повратку са Свете Горе Краљевчанин је свој мир пронашао сасвим случајно кад је једног јутра на, како каже, и дан данас необјашњив начин почео да се бави иконописањем, а данас његове иконе красе бројне светиње и све то уз благослов Хиландара.

„После тог првог одласка на Свету Гору схватио сам колико Господ све уреди , схватио сма да једино што човека може да доведе до среће и до неке лепоте то је мир, е то сам пронашао уз икониописање. Занимљиво је да прву икону нисам знао коју сам нацртао , свештеник ми је рекао и то је био Нектарије Егински , а онда је то кренуло својим током, ево данас имам 997 икона”, рекао је за РИНУ, Милован Коловић иконописац.

Фото: РИНА

Овај човек доказ је да и најобичније парче дрвета које бисте можда бацили може постати право ремек дело које ће некоме донети мир и благостање.

„У моментима иконописања препустим се да дам најбоље шрто ја умем, али да сам Господ води моје руке, моје тело, моје очи. Тај мир да пренесе на парче дрвета, које би можда завршилоу неком огњу, а ја оживим колико толико да буде у неком дому или некој светињи”, рекао је Коловић.

Милован за израду својих икона користи само природне материјале, а оно што је кључно јесте да се познаје душа дрвета на ком се ради.

Фото: РИНА

„Не може да буде из делова дрво, пре него што започнем икону, знам шта може на дрвету да буде, јер не може се од сваке врсте дрвета направити икона”, казао је Коловић.

Најлепши тренутак за Мирослава јесте када зна да ће дело његових руку донети благодети у нечији дому.

„Када ми се догоди да икону радим за нечији дом, за конкретну личност више треме имам, тада највише пажње посећујем. На крају долази тај најлепши чин када из руке у руку предајем икону, пожелим срећу, сваку благодет и свако здравље од оног момента када тај мој рад уђе у нечији дом“, казао је Коловић.

Овај самоуки човек иконописањем се бави скоро седам година, а његова дела налазе се на Хиландару, храму Светог Димитрија у Солуну, у манастиру Никоље и Радовашница, али и многим другим светињама широм земље и иностранства.

РИНА / ГЗС