Ивањичани који су поставили темеље науке у Србији

Ивањица - Петорица Ивањичана, пониклих у врлетима Јавора и Голије или у градићу на Моравици -

ботаничар Недељко Кошанин, градитељ пруга Кирило Савић, књижевни критичар Светислав Вуловић, економиста Стеван Поповић и владика Јоаникије Нешковић оставили су трагове у науци и култури Србије због којих су их савременици изабрали у академике.

Зрнца са трновитих животних стаза - документа и фотографије, сведочења и записе, сабрао је њихов земљак, новинар Емилијан Протић (80) у књигу "Ивањички академици".

Професор Универзитета, директор Института за ботанику и оснивач и први уредник "Гласника" Института и Ботаничке баште - Недељко Кошанин (1874-1934) најзначајније је име међу учењацима моравичког краја. Горштачка упорност и разборитост, које је понео из родне куће и немаштине у голијском селу Чечине, помогле су му да буде један од тројице најбољих студената генерације и да докторску дисертацију из ботанике одбрани у Лајпцигу. Изабран је за академика у 40. години, а био је и члан научних друштава у Прагу, Берлину, Паризу и Варшави.

Владика Јања, Стеван Р. Поповић, Светислав Вуловић, Кирило Савић и Недељко Кошанин, Фото: Књига "Ивањички академици"

Кошанин се, како пише Протић, окренуо природи, коју је сматрао најсавршенијом лабораторијом и међу првима отвара нова врата ботаничкој науци, постављајући јој чврсте темеље.

Као питомац Министарства грађевине Србије, Кирило Савић (1870-1957) из Берлина се вратио са дипломом грађевинског инжењера са највишом оценом. На Кавказу је радио на изградњи пруге Тифлис - Карс и Александропољ - Ереван - Џулфа, а у отаџбини дао немерљив допринос пројектовању и ширењу железничке мреже, док му је неостварена жеља да шине стигну до Ивањице. За професорском катедром Техничког факултета провео је више од пола века, а студенти су га запамтили и по подсећању на пример са трасе на прузи у недођији: "Треба чути и онога ко је мање стручан."

Фото: Књига "Ивањички академици"

Из низа занимљивости из живота историчара књижевности и књижевног критичара Светислава Н. Вуловића (1847-1898), рођеног у Ивањици, професора и академика у 40. години, сведока оснивања Српске краљевске академије наука, једног од оснивачима СКЗ и ректора Велике школе, аутор књиге издваја речи Јована Скерлића:

"Вуловић је први код Срба почео да изучава историју српске књижевности као науку. Његове заслуге остају несумњиве у стварању књижевности и књижевне критике уопште, веома је утицао на млађи нараштај..."

У књизи "Ивањички академици" најкраћи је животопис Стевана Р. Поповића (1839-1902), рођеног у граду на Моравици, економисте, професора Високе школе, начелника и министра народне привреде у Влади Србије у два мандата. Био је посвећен организовању нових земљорадничких задруга, у намери да српске патријархалне задруге претвори у нове, по угледу на развијене земље.

Фото: Књига "Ивањички академици"

"Преосвећени владика ужичко-крушевачки Јанићије један је од сведока стварања Српске Кнежевионе, свагдашњи пријатељ књиге и просвете, обновилац седмоврате Жиче. Владику Јанићија знала је и уважавала сва земља српска..."

Овако је о Јоаникију Нешковићу, владици Јањи (1804-1873), писао његов савременик Милан Ђ. Милићевић, секретар Министарства просвете. Бистри и наочити младић, замонашио се у Каленићу, а завичај, Миланџу под Јавором, носио је у срцу и о свом трошку изградио јој школу, 1853. године, а са народом и цркву.

Заблуде и обнављање памћења

Тешко али и лепо аргатовање у новинама, за које сам писао из свих области живота, пружило ми је изузетну прилику да сазнам много о прошлости, догађајима и знаменитим људима. Такође, није било тешко утврдити колико сви мало знамо о својим значајним људима и историји. Колико је у свакодневним разговорима било непознавања чињеница и колико озбиљних заблуда - написао је у поводу настанка књиге Емилијан Протић.

 

 

Новости, Д. Гагричић / ГЗС