Пријепољски крај - јединствена дестинација која крчи пут ка врху туристичке мапе Србије

Пријепоље - Пријепољски крај сигурно је један од најлепших делова наше земље чији туристички

потенцијал још увек није довољно искоришћен. Манастир Милешева, Хисарџик, Камена Гора, Јабука, слапови Сопотнице сваког посетиоца остављају без даха и место им је у самом врху туристичке мапе Србије. Због тога је Туристичка организација Пријепоља ових дана кренула у активну кампању промовисања природних лепота, културно – историјских споменика, али и специфичне кухиње овог краја, а у свему томе имају подршку бројних удружења, туристичких агенција, као и бројних сеоских домаћинстава у жељи да свој крај покажу свима онима који желе да упознају нешто сасвим другачије.

Манастир Милешева, фото: ГЗС

„Манастир Милешева са чувеном фреском Белог анђела најпосећенија је и најпрепознатљивија дестинација туристима који су до сада углавном пролазили кроз Пријепоље на путу до мора, али ми желимо да се они у нашем граду задрже. Верујем да мало људи зна да се у непосредној близини манастира налази средњевековни град Милешевац, Савине испоснице у стени а подно Милешевца налази се џамија у којој се чува куран писан руком, стар преко 400 година”, казала је директорка ТО Пријепоље Драгана Вараклић.

Куран писан руком, стар 400 година, фото: ГЗС

Она је истакла да је Камена Гора такође један од најпрепознатљивијих симбола пријепољског краја, ту је и Јабука, али и да сам град и те како има шта да понуди заинтересованим посетиоцима.

Средњовековни град Милешевац, фото: ГЗС

„У музеју се налази и стална поставка посвећена Бладу Дивцу који је управо рођени Пријепољац, а самим тим што град лежи на ушћу две реке Милешевке у Лим учиниће боравак у граду изузетно пријатним. Наравно сви који дођу у Пријепоље морају пробати наше гастрономске специјалитете попут сите, пите од хељде, али и бројне друге пите, буреке, специјалити од меса, сира као што је развучени сир, или згорели, а може бити и крављи и козји и неозаобилазни сафтали колачи”, рекла је директорка ТО Пријепоље.

Сафтали колачи, фото: ГЗС

Међутим, оно што је најупечатљивије свима који су овде дошли, јесте гостопримство.

„Народ са овог поднебља воли да се дружи, волимо да нам је кућа пуна, да дочекамо госте и то смо пренели и на посао и зато нам се увек враћају а од туриста стварамо пријатеље”, истиче Вараклић.

Директорка ТО Пријепоље Драгана Вараклић, фото: ГЗС

У промоцију туристичких потенцијала пријепољског краја укључила се и Драгана Терзић, власница туристичке агенције „Травел поинт”, која је искључиво посвећена организовању тура по регији западне Србије, а једна од најзанимљивијих тура свакако је офф роуд тура квадовима која креће од манастира Милешеве, обилази се џамија у Хисарџику а потом креће успон на највиши врх Катунић висок 1734 метра и завршава се у Сопотници.

Слапови Сопотнице, фото: ГЗС

„То је целодневна тура а осим вожње и разгледања предивних предела, подразумева и ручак на ливади али откривае скривених извора, што представља јединствен доживљај за све који се одваже да крену на ову туру”, истиче Терзић.

Воденице Ваљарице у Сопотници, фото: ГЗС

Према њеним речима иако се ово може назвати „адреналин туром” пре свега је безбедност учесника на првом месту и нема „дивље вожње” квадовима.

„Водич иде испред, а смисао ове туре јесте да се ужива, како у природи тако и у вожњи и свему што прати овај догађај”, казала је Терзић и додала да је од изузетне важности добра сарадња са ТО и њихова подршка, како би туризам у пријепољском крају добије на вредности онако како и заслужује.

Ова вредна млада жена каже да је заједничким трудом и радом креирана је Гастро тура, а утисци гостију говоре да су на правом путу.

Драгана Терзић, фото: ГЗС

Један од најважнијих заједничких пројеката је и после пет година паузе, врћање манифестације „Лимски дарови” која је по свом садржају јединствена у Србији.

„Осим такмичења у кувању рибље чорбе на обали Лима, бира се и најбољи пријепољски зет, по препоруци најчешће ташти, а одлучили смо да бирамо и најбољу пријепољску снајку, а све се то дешава првог викенда у августу”, казала је Терзић.

Оно што је за пријепољски крај специфично јесте вековни суживот Срба и Бошњака, који даје посебан печат и шарм и оставља јединствен утисак свима који овде дођу.

 

 

Глас западне Србије