Помозимо породици Радовановић: Ватрена стихија прогутала им је дом, а то није крај њиховим мукама

Лучани - Да једна несрећа никада не иде сама показује и животна прича породице Радовановић.

Болест и немаштина били су њихова свакодневница, а оно што им је некада био дом сада је згариште, пожар им је збрисао све оно што су поштеним радом стекли. Четворочлана породица из драгачевског села Луковићи за само сат времена остала је без крова над главом, а да несрећа буде већа од четири члана, само један је радно способан.

„Тужна је наша прича од старина, радили смо, сваку циглу коју су моји баба и деда узидали, уградили су знојем и муком, а изгорело је све за сат времена, ништа није остало”, каже унука Драгана.

Само пука срећа спасила је Радовановиће да те кобне ноћи и сами не постану жртве ватрене стихије. Унук Милан се вођен неким чудним болом у грудима вратио раније кући, али је тамо затекао страшан призор.

„Само што смо легли, Милан је дошао из Котраже и каже да изађемо напоље да гори кућа, а ми немамо појма шта се дешава", рекао је за РИНУ, деда Миљко Радовановић.

Градили су циглу по циглу да би имали о своје огњиште, деда Миљко на згаришту, Фото: РИНА

У сиромашком дому Радовановића живели су непокретна баба, стар и болестан деда, њихов син који је након повратка са ратишта тешко психички оболео и није способан да се сам стара о себи и унук Милан, који их је те ноћи једва живе извукао из пламена.

„Ја сам пошао у кућу, знам да спавају, да нису ништа осетили. Пробудио сам тату, деда је већ изашао, ја сам понео бабу, у том моменту је почело да пада, пламен ми је ухватио  мајицу, али ја нисам о томе размишљао, било ми је најважније да њу живу озвучем. Ја сам буквално горео, тек после сам видео да имам опекотине по леђима”, казао је Милан Радовановић.

Милан Радивановић, фото: РИНА

Ватрена стихија прогутала је све, а старији и болесни укућани немоћни су да било шта сами ураде. Први у помоћ су им притекли људи из локалне самоуправе као и локални привредници, а циљ је да се пре зиме озида кућа, али за опремање новог дома потребна им је помоћ хуманих људи, јер сами неће моћи поново да се скуће.

„Општина се овде укључила у смислу набавке материјала, у виду црепа, гвожђа, са нашим машинама извршили смо припрему терена за бетонирање, идуће недеље ћемо да донирамо и бетон. Драго нам је да су се многе фирме из Драгачева укључиле у ову акцију”, рекао је председник општине Лучани Миливоје Доловић.

Радују се Радовановићи новом дому, али стрепе од тога како ће се угрејати, из чега ће јести и на чему ће спавати.

„Свега и свачега треба, има нешто за шта смо се организовали, око струје, требаће намештаја, што се каже, немаш ни тањир, ни чашу, све је нестало у пожару”, рекао је Милан.

Фото: РИНА

Радовановиће живот није штедео никада, а у пламену је изгорело све оно што су са муком и радом стекли. Добри људи ће им помоћи да саграде дом, али не може се у празној кући живети, зато им је потребна помоћ хуманих људи да се поново скуће.

Сви хумани људи који желе да на било који начин помогну породици Радовановић могу се јавити на следећи број телефона: 064 / 086 - 46 - 56 (Драгана), или извршити уплату на наменски жоро рачун: 205-9011008293567-34

 

Глас западне Србије