по приватној тужби сиграђанина Ранка Томића. Пресуду је изрекла Ирена Јестровић, као судија појединац у Основном суду овог места.

У изреци стоји да је Ковачевић тужен због тога што је 4.4.2019. године, на конференцији за новинаре СНС-а, као председник Општинског одбора СНС-а, свестан да чини забрањену радњу, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, упутио речи увредљиве садржине на рачун Ранка Томића из Горњег Милановца и то: „као још један у групи, коловођа протеста, јесте Ранко Томић, политичар у покушају из неких претходних времена, који је успешно користио буџетска средства само у време када је био координатор за изградњу Дома Културе”, потом „да не помињем време када је био у некој странци, која се звала тада ЛДП и када је само преко уцена, пошто је тада била нестабилна већина у општини Горњи Милановац, нажалост долазио до разних пројеката. Па је тако правио пројекте и за халу у Прањанима и за једну другу, трећу, пету и више не знам шта је добијао од пројеката да ради, а био је одборник Скупштине општине”. Даље, увредљивим речима „али, знате ли шта је у целом том случају око Ранка Томића најзанимљивије, човек је направио кућу која се налази непосредно поред Брда мира, архитекта, и присвоји 5 ари општинске земље како би направио своје двориште. Када имате кућу поред општинске земље, државне, ваљда је и то нормално да и то уземете. То је, ваљда, просто нормално. Да узмете, јер је то поред вас. Нема везе што није ваше”. Даље „он је цео један плац присвојио и направио своје двориште”, потом увредљиво: „ Е, такви људи, искључиво из свог личног интереса, хоће, њима смета овај систем и хоће да се врате на власт. Али неће изборе, него, ако би могли, да нас побију све, да ми или не будемо живи, па да они дођу на власт, или да поново проради неки инстикт 2000. године, да се формирају неки кризни штабови, па да се људи са аутоматским пушкама истерују из институција”, чиме би извршио кривично дело уведе из члана 170 став 2 КЗ-а.

У образложењу пресуде цитира се и одговор на тужбу где председник Ковачевић истиче да се на поменутој конференцији за новинаре никоме није лично обраћао већ је износио чињенице које се односе на више актера политичке сцене у Горњем Милановцу.

„Наводи да су приликом реконструкције спомен парка на Брду мира дошли до сазнања да један део земље није доступан општини иако се општина води као власник тог земљишта, и да је лице које се граничи заузело део површине парка Брда мира, те није износи никакву увреду нити клевету, већ чињенично стање. Сматра и даље да неко ко је академски грађанин, а мисли на тужиоца, на овакав начин отима општинску земљу. До ових сазнања дошао је непосредно пре конференције за новинаре 4. априла 2019. па је његова дужност била да реагује и упозори државне органе, а у случају да државни органи нису реаговали сносио би последице јер је реч о државној имовини”.

Саслушан као сведок, тужилац Томић је рекао да је пре око десет година био председник ОО Либерално демократске партије у Горњем Милановцу и одборник у Скупштини општине, али је поднео оставку на све те функције када се разишао са врхом странке коју је водио Чедомир Јовановић, сада није члан ниједне странке и жели да се бави само својим послом.

У образложењу пресуде даље стоји:

„Тужилац напомиње да је његова фирма од стране општине, где је на власти био окривљени као коалициоони партнер са социјалистима, била ангажована за извођење два посла у оквиру реконструкције  Дома културе и то за технички преглед радова прве фазе и за надзор извођења радова треће фазе, када су као стручна лица установили да у првој фази радови на реконструкцији нису били одговарајући у складу са правилима струке, па су поступајући по прописима због тога сачинили негативан извештај, којим су обавестили инвеститора да спроведе контролни прорачун носеће конструкције, како би објекат могао да добије употребну дозволу. Тај извештај су најмање у четири наврата предавали општини Горњи Милановац, али по њему до данас није поступљено, иако је за објекат издата употребна дозвола. Због овога тужилац је поднео кривичну пријаву ОЈТ-у у Горњем Милановцу против одговорних лица, по којој није поступљено. Наводи и да је тачно да је објекат отворен и да га је отворила тадашња коалиција на власти у којој је био Дејан Ковачевић, али да није могао да утиче на отварање овог објекта, да су посао који су обавили урадили савесно и професионално, а што је утврђено и у поступку  који је вођен ради наплате потраживања пред Привредним судом у Чачку.

Напомиње и да се завршна реч коју је окривљени изнео односила баш на тужиоца, јер је уследила након обраћања њему, а после тога је уследила прича која се односила на следећу особу којом се окривљени у свом излагању бавио.

Осим тога, то што је рекао, да тужилац има жељу да убије неке људе и да насилно дође на власт, није истина, јер да је хтео, то би до сада  и урадио. Сматра да је недопустиво да неко са места председника општине на овај начин одговара на јавну критику, искључиво блаћењем личности особе која критику и питања упути”.

Судија је на основу изведених доказа закључила:

„Из  садржине приватене кривичне тужбе види се да је окривљени са функције председника општине Горњи Милановац приликом свог јавног обраћања на конференцији за новинаре изнео чињенице које се односе на приватног тужиоца, које је тужилац доживео као увреду, али је фактички окривљени овакву изјаву дао у вршењу своје политичке дужности, са места председника општине, а све ради заштите оправданих интереса грађана општине Горњи Милановац.

У конкретном случају чињенични опис дела, поред недостатака свих законских елемената кривице, не садаржи још један битан елеменат кривичног дела увреде из чалана 170. став 2. Кривичног законика.

Наиме, у чињеничном опису наведеног кривичног дела наводи се само да је окривљени критичном приликом за приватног тужиоца Ранка Томића изнео чињенице наведене у опису радње кривичног дела, да је био свестан да чини забрањену радњу, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, па је тиме остварен објективан услов инкриминације из члана 170. став 2. Кривичног законика, али не и то да су наведене чињенице изнете у намери омалаоважавања.”

Пресуда је првостепена и њоме је приватни тужилац Томић обавезан да окривљеном на име трошкова поступка плати 25.041 динар. 

ГЗС