одржао је јуче концерт у бугарској престоници на фестивалу "Балканика". Јевђић је за наше комшије у Софији приредио незабораван спектакл, а поред његовог оркестра наступили су и оркестри Марка Марковића, Елвиса Ајдиновића и "Данијела".
Јевђић истиче да трубаштво у Србији тешко опстаје и да није лако скупити и одржати оркестар који броји десетак људи, пронаћи довољно посла да људи раде и зараде, и да живе од тога.
- За мене је свирање на труби пре свега љубав која се родила од малих ногу, када сам узео тај инструмент у руке, у крилу деде, који је, такође, био трубач - каже за "Новости" Јевђић, на кога је највише утицао покојни мајстор трубе Милован Петровић, непревазиђени визионар модерног и савременог трубаштва. - Новац који добијамо од задовољних муштерија само нам је подстицај да будемо бољи и омогућава нам лагоднији живот.
* Шта вам је донела труба?
- Захваљујући њој био сам на многим местима на којима не бих имао прилику да будем. За разлику од прошлих времена, када је мој прадеда свирао, ми данас са српском трубом путујемо широм света и сва врата су нам отворена. Имао сам прилике да упознам многе људе, да путујем и склапам пријатељства, што има већу вредност од новца...
* Да ли ћете се такмичити за титулу шампиона Гуче?
- Нећу, али ћемо, уколико се договоримо са организаторима, одржати концерт у званичном програму Сабора. Гуча је место одакле смо сви поникли, и не смемо никада да је заборавимо. Њој и народу се увек треба враћати, односно никада из ње и не треба ићи. Драго ми је да ће ове године коначно у Гучи бити места само за трубаче. Гуча је извор трубаштва и ту не треба да има места за било коју другу музику.
Какви су вам планови?
- У нашој престоници публика зна за Дејана Петровића, и то са правом. Он сад тамо има трећи концерт, што је сан за већину трубача. Квалитетни оркестари, нажалост, тешко долазе до публике и медија. Планирамо и ми концерт у Београду. Пре тога издаћемо други албум, највероватније за ПГП РТС, која нас је максимално испоштовала на претходном диску.
Извор: Новости, В. Илић
