Он је краљ коже из Пожеге, одушевио чак и Путина који је из Србије у Русију понео његових руку дела

Пожега - Иако кожарство у Србији због скупе производње и ограничених ресурса постаје

све мање заступљено, породица Марјановић из Пожеге дуже од три деценије пркоси свим статистикама. Љубомир је почео у малој занатској радњи прво да поправља каишеве, а онда је решио и да их прави. Брзо је схватио да само квалитетом може кренути стазом успеха и зато је у сваки примерак улагао пуно труда, времена и пажње, али и најквалитеније коже.

„Одмах на почетку сам знао, или ћемо правити праве кожне каишеве или их онда нећемо ни правити. Напустио сам сигурност државног посла и кренуо у непознато. Први новац сам позајмио како бих развио посао. Знао сам само да не желим бити обичан мајстор, већ да правим нешто што нико други нема. У томе смо моја породица и ја успели”, рекао је Љубомир за РИНУ.

Марјановићи су само још један доказ да без ризика, нема успеха и да уколико нешто желите да радите морате све од себе дати и не штедети се. Након што су његови кожни каишеви кренули да се продају „као алва”, њихова понуда се проширила на целокупну кожну галантерију. Квалитет је поново био императив. Данас њихова фирма броји 40 радника и преко 340 различитих артикала. У посао је укључена читава породица.

„Моја жена је све време у производњи, пази током паковања да се не подвуче неки фелер. Деца су такође укључена у посао, што ме изузетно радује. Нама је сатисфакција када запошљавамо људе и да пре свега задржимо децу да остану у овој малој средини што и успевамо”, каже овај Пожежанин, оснивач и власник фирме „Princ Leather”.

Кожни производи из Пожеге обишли су читав свет и завршили у рукама као поклон наше владе познатим домаћим и страним личностима. Неки од њих смештени су чак и на полицама руског председника Владимира Путина.

„Када је први пут дошао Путин, патријарх му је поклонио Орден Светог Саве првог реда, а то је радила наша фирма, а добио је и Библију укоричену нашом кожом. За следећи Путинов долазак, звали су нас да за шест флаша ракије урадимо сандук као кофер и то смо такође завршили. Разлика у квалитету се увек види, можете јефтиније наћи код Кинеза или од оних што нас копирају, али то свакако није то”, истиче Љубомир.

Ове вредне и предузетне људе обишао је и министар трговине у Влади Србије, Томислав Момировић, који и сам потиче из породице која се бави кожарством.

„Хвала им што су створили једну озбиљну породичну компанију. Велики су изазови пред њима, тржиште је сурово. Ја сам порастао у једном оваквом погону и сви људи знају да сам ја човек из приватног сектора и одлично знам како је када осетиш мирис коже и лепка, то вам уђе под кожу и тешко је напустити овакав један бизнис који има невероватну перспективу у граду који се великом брзином развија. Компанија са оваквим квалитетом има невероватну перспективу, и ми као Влада РС увек ћемо стајати иза домаћих брендова”, рекао је министар трговине Томислав Момировић и додао да је један од приоритета омогућавање још бољих услова да компаније попут ове могу да се развијају, стварајући друштевни производ и бренд Србије.

 

РИНА / ГЗС